Ambasadori EU odobrili su nove propise o upravljanju otpadom i reciklaži
Ambasadori EU su izglasali privremeni sporazum o četiri predloga zakona u oblasti upravljanja otpadom (tzv. waste package), donet zajedno sa Evropskom parlamentom 18. decembra 2017. godine. Ovaj paket propisa o otpadu bi trebalo da doprinese porastu reciklaže i uspostavljanju cirkularne ekonomije. Biće unapređen sistem upravlja otpadom, a stimulisaće se i ponovna upotreba dragocenih materijala koji se nalaze u otpadu.
Novi propisi uspostavljaju pravno obavezujuće ciljeve za reciklažu otpada i smanjenja otpada koji se odlaže na deponije, sa fiksnim rokovima. Ovi ciljevi će povećati udeo recikliranog komunalnog i ambalažnog otpada, uz specifične ciljeve za reciklažu materijala koji se koristi u ambalaži. Propisi se odnose i na smanjenje količina komunalnog otpada koji se odlaže na deponije.
Zemlje članice su se složile sa sledećim ciljevima za pripremu za ponovnu upotrebu i reciklažu komunalnog otpada:
Specifični ciljevi za ambalažu biće:Zemlje članice će morati da do 1. januara 2025. godine uspostave odvojeno sakupljanje tekstila i opasnog otpada iz domaćinstava. Pored toga, zemlje članice moraće da obezbede do 31. decembra 2023. godine da se bio otpad ili sakuplja odvojeno ili da se reciklira na izvoru (npr. kompostiranje u domaćinstvima). Ovo je još jedna dodatna frakcija otpada koja se sakuplja odvojeno, poput papira, kartona, stakla, metala i plastike.
Specifični ciljevi za ambalažu biće:
Ovaj paket propisa takođe definiše minimalne zahteve za sve šeme produžene odgovornosti proizvođača. Proizvođači proizvoda koji podležu ovim obavezama, moraju snositi odgovornost za upravljanje otpadom od svojih proizvoda. Proizvođači će plaćati finansijski doprinos u tu svrhu. Pored toga, u zakonodavstvo Evropske unije uvode se kao obavezne šeme produžene odgovornosti proizvođača za svu ambalažu.Ovi ciljevi podstiču upotrebu reciklabilne ambalaže i ambalaže za višekratnu upotrebu.
Odlaganje otpada na deponije dovodi do zagađenja površinskih voda, podzemnih voda, zemljišta i vazduha. Zbog toga, ovi propisi uvode specifične ciljeve za smanjenja otpada na deponijama. Zemlje članice će nastojati da obezbede da do 2030. godine, sav otpad koji se može reciklirati ili ponovo iskoristiti, posebno u komunalnom otpadu, ne može biti odložen na deponije. Jedini izuzetak je otpad čije je odlaganje na deponije sa ekološkog aspekta najbolje rešenje. Pored toga, države članice će do 2035. godine morati da smanje procenat ukupne količine komunalnog otpada koji se odlaže na deponije na najviše 10%.
U skladu sa svim ovim merama, države članice smatraju da će novine u ovim propisima doprineti da industrija u EU otpočne sa investiranjem u nove tehnike i tehnologije reciklaže.
Pozadina i naredni koraci
Ovi revidirani propisi bave se ekološkim problemima koji se odražavaju i na druge aspekte zagađenja životne sredine – nepravilno upravljanje otpadom ima za posledicu povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, zagađenje vazduha i zagađenje okoline otpadom, uključujući tu i mora i okeane. Oni omogućavaju da se dragoceni materijali koji se nalaze u otpadu efikasno ponovo upotrebljavaju, recikliraju i ponovo vrate u evropsku ekonomiju. Na taj način pospešuje se prelazak na cirkularnu ekonomiju u kojoj se otpad sve više koristi kao sirovina i otvaraju se nove ekonomske prilike. Cilj ovakvog paketa propisa jeste da se smanji zavisnost EU od uvoza sirovina promovisanjem efikasnog i racionalnog korišćenja prirodnih resursa.
Ambasadori EU su potvrdili privremeni sporazum postignut između Estonskog predsedavanja i Evropskog parlamenta 18. decembra 2017. godine. Ti propisi će biti prosleđeni Evropskom parlamentu koji treba da ih izglasa, a zatim Savetu EU radi konačnog usvajanje. Oni stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku Evropske unije.
Izvor: Pres služba Generalnog sekretarijata Saveta EU