0
EU namerava da zabrani nekoliko predmeta za jednokratnu upotrebu, jer nastoji da smanji zagađenje plastikom

Evropska komisija se priprema da uvede zabranu slamki, plastičnog escajga i tanjira za jednokratnu upotrebu, štapića za uši od pamuka i plastičnih drški za balone, navodi se u nacrtu dokumenta koji je procureo i koji je objavio časopis POLITICO.

Propisi, za koje se očekuje da će biti objavljeni pre leta, obuhvataju i plan da proizvođači snose troškove čišćenja i reciklaže predmeta koji se najčešće mogu naći na plažama, u morima i okeanima. Tu spadaju, između ostalog, ambalaža od hrane, boce i čaše za jednokratnu upotrebu, plastične kese i opušci od cigareta.

“Kako bi se napori usmerili tamo gde je to najpotrebnije, ova Direktiva ima za cilj da obuhvati samo one plastične proizvode za jednokratnu upotrebu koji se najviše upotrebljavaju, a za koje se procenjuje da čine oko 86% plastike za jednokratnu upotrebu koja je nađena na plažama Evropske unije,” navodi se u ovom dokumentu.

Komisija takođe zahteva od država članica EU da do 2025. godine prikupe 90% plastičnih boca za jednokratnu upotrebu koje su stavljene na tržište.

Kada se budu objavili, nacrti ovih propisa biće razmatrani u Evropskom parlamentu i državama članicama, pre nego se finalizuju i usvoje.

Opšti cilj Strategije o plastici, koja je objavljena u januaru i nije vezana ni za jedan specifičan propis, je da se znatno smanji zagađenje plastikom.

Države članice EU bace više od 100.000 tona plastike svake godine u mora, što predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi i divlje životinje. Polovinu plastičnog otpada u morima i okeanima čine bačeni predmeti poput plastičnih boca i čaša, iako za njih već postoje adekvatne alternative.

Ukoliko Vlade ne preduzmu neke hitne mere, uskoro će u morima biti više plastike nego ribe, kaže izveštaj Ellen MacArthur fondacije za 2016. godinu.

Nevladine organizacije su zdušno podržale ovaj predlog Evropske komisije. Ariadna Rodrigo, iz Rethink Plastic Alliance, rekla je za POLITICO:

“Komisija je shvatila ozbiljnost problema i želi da uvede mere koje mi u potpunosti podržavamo. Imajući u vodu razmere i urgentnost problema zagađenja plastikom, sa nestrpljenjem isčekujemo objavljivanje i implementaciju ovog predloga i nadamo se da će naša mora biti bez otpada od plastike.”

Ali u ovom nacrtu nije obrađen problem prisustva opasnih supstanci u plastičnim proizvodima, a prema Margrete Auken, danskoj članici Evropske Zelene partije, “Ono što nedostaje su mere koje se odnose na prisustvo opasnih hemikalija koje se nalaze u mnogim proizvodima od plastike. Moramo da uklonimo toksine iz plastike,” kaže ona u svojoj izjavi.

Elise Vitali, ekspert za hemikalije u European Environmental Bureau (EEB), takođe članici Rethink Plastic Alliance, deli ovu zabrinutost. “Svakodnevna izloženost toksičnim hemikalijama koje se koriste u ambalaži od hrane i bocama, može da prouzrokuje neka hronična oboljenja. Sveobuhvatna strategija mora da se pozabavi uticajem plastike na zdravlje ljudi.”

Studije su pokazale da izlaganje ftalatima i bisfenolu A (BPA) – koji se često nalaze u ambalaži za pakovanje hrane – utiče na balans hormona i izaziva poremećaj reproduktivnog sistema. One ometaju normalan rast i razvoj mozga kod dece.

Vitali dodaje da je neophodno da se ove hemikalije uklone iz plastike kako ne bi ponovo dospele na tržištu kada se ta plastika reciklira, “Iako nam nisu vidljive, one predstavljaju pretnju zdravlju ljudi i ometaju planove koji za cilj imaju podsticanje reciklaže,” kaže za META.

Autor teksta: Mauro Anastasio

Izvor: META WEEKLY – Weekly environmental news from across Europe