EU SAMO POGORŠAVA PROBLEM SA MIKROPLASTIKOM
Svet sve više guši rastući oblak toksičnih plastičnih čestica, koje se EU obavezala da zabrani. Ali moćni industrijski zagađivači su pronašli način da se izbore za izuzeće nano čestica, najopasnijeg oblika mikroplastike.
Posle debakla sa bio-gorivima, da li će mikroplastika biti sledeći promašaj EU što si tiče regulative u oblasti zaštite životne sredine?
EU je obećala da će se pozabaviti problemom zagađenja mikroplastikom. Zašto? Zato što naučnici upozoravaju da situacija izmiče kontroli i da će ovo ,,postati velika globalna pretnja još u ovom veku“.
Neumoljiv i rapidan porast proizvodnje plastike i ogromne količine nekontrolisanog otpada stvaraju ogroman oblak plastičnih čestica koje zagađuju sve segmente životne sredine: vazduh koji udišemo, hranu koju jedemo (a samim tim i naše organizme), sneg na Arktiku, planinsko zemljište i najdublje okeane.
Porcija plodova mora u kojoj ste uživali tokom letnjeg odmora? Mikroplastika je pronađena u svim komercijalnim ribljim vrstama. Ne možete da je vidite, ali ona se nalazi tu i svugde. Ireverzibilna plastična masa, uglavnom polietilen ili poliuretan, zasićena je dodatim toksičnim hemikalijama ili onima koje su apsorbovane usled hemijskog zagađenja. Prepoznajući ovu opasnost, lideri EU su skrenuli pažnju na plastiku kao opasnost po zdravlje ljudi i zatražili preduzimanje hitnih pravnih mera širom Evrope.
Prošle godine Evropska agencija za hemikalije je izašla sa predlogom zabrane dodavanja mikroplastike u kozmetičke proizvode, boje, detergente i gotove sve druge proizvode za opštu i komercijalnu upotrebu gde se koriste za popunjavanje, vezivanje, oblaganje, apsorbciju, zgušnjavanje, abraziju ili radi kontrole oslobađanja lekova ili pesticida.
Ova zabrana bi zaustavila oslobađanje 10.000 – 60.000 tona plastike u životnu sredinu svake godine. U poređenju sa plastikom koja se razgrađuje na plažama, u rekama, zemljištu ili izlazi iz naših mašina za veš, ona koja se nalazi u proizvodima je samo vrh ledenog brega. Ali 60.000 tona godišnje nije zanemarljivo, i EU smatra da se mora zaustaviti proizvodnja sve te plastike i nesmotreno zagađivanje njome. Za sada je to dobro.
Dolazak lobista
Na scenu su zatim stupili veliki zagađivači: kompanije koje se baziraju na plastici, kao što su BASF, Chemours, Chevron, Dow, DuPont, Exxon i Ineos. Oni pokušavaju da se u Briselu izbore za uslove koji bi njima najviše odgovarali, krijući se iza grupacija poput PlasticsEurope i CEFIC. U tome su se udružili sa moćnim poljoprivrednim lobijem i velikim kozmetičkim firmama u sklopu CosmeticsEurope.
Radi se o moćnim igračima. Članice CEFICa imaju obrt kapitala od €565 milijardi godišnje, a hemijska postrojenja su u vlasništvu nekih od najbogatijih i politički najuticajnijih moćnika u Evropi. Industrijski lobi je izvršio veliki pritisak na čelnike EU kada je ova zabrana došla na razmatranje i taj pritisak im se isplatio.
Sekretarijat Evropske agencije za hemikalije oglušio se na upozorenja svojih eksperata i znatno modifikovao prvobitni predlog zabrane mikroplastike. Toj odluci je u velikoj meri doprinela naftna industrija. Analiza EEB-a pokazuje da su delovi zvanične pozicije industrije preneti u zvanični pravni tekst. Rezultat svega toga je EU inicijativa koja je toliko loše urađena, da ukoliko se ne bude korigovala samo će još više pogoršati problem umesto da ga reši.
Za početak, Agencija je isključila mnoge sektore iz ove zabrane. Pored toga postoje neki prelazni rokovi koji su predugi, za neke proizvode čak 8 godina, tako da kada ovaj propis stupi na snagu 2022. godine, jedino poboljšanje biće zabrana mikro kuglica u kozmetici za koju se sektor kozmetike već godinama unazad zalaže i to će obuhvatiti samo 0,2% procenjenih emisija. Ovaj usporeni tempo će omogućiti da ova inicijativa EU smanji na pola zagađenje mikroplastikom tek 2028. godina, a za 90% do 2030. godine. Ali to nije sve.
Zamena mikroplastike nanoplastikom
Agencija potvrđuje da je nanoplastika ,,opasan“, ,,još neistražen“ i može da ,,ima velike štetne efekte“ i da se ,,bioakumulira˝. Njeni eksperti upozoravaju na visoku toksičnost nanoplastike i da bi njeno izuzimanje od zabrane EU dovelo do ,,neželjene substitucije“, a tržište bi prešlo na nešto zbog čega bismo kasnije zažalili.
Nanoplastika može da bude još štetnija po zdravlje ljudi i životnu sredinu jer može mnogo lakše da dospe u organizam i ošteti žive ćelije. Uprkos svemu tome, Sekretarijat Agencije je prihvatio zahtev industrije da isključi nanoplastiku iz zabrane, i na taj način izmenio samu definiciju mikroplastike onako kako to industriji odgovara i praktično podstakao proizvođače da se prebace sa mikroplastike na mnogo rizičniju nanoplastiku.
Da li će se stvarno preći na nanoplastiku? Proizvođači štamparskih boja i kozmetike već koriste nano umesto mikroplastike, a veliki broj predstavnika industrije traži izuzeće za nanoplastiku.
Pored toga, Sekretarijat želi da izuzme i ,,biorazgradivu“ plastiku koja se ne razgrađuje u realnim uslovima, i na taj način zapravo odobri nešto što uopšte nije rešenje problema. NVO se protive ovom izuzeću jer čak i mikroplastika za koju se smatra da se razlaže u životnoj sredini može da ima štetne posledice za živi svet u vodi, te se zalažu za manju upotrebu jednokratne plastike i prelazak na alternative za višekratnu upotrebu.
Tako da je EU propis koji je za cilj imao da reši problem, zapravo pogoršao situaciju. To je još jedan loš primer zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine posle katastrofe sa EU propisom o biogorivima, koji je prouzrokovao uništenje toliko šuma širom sveta.
Nedavno su završene javne konsultacije o zabrani mikroplastike. Vlade država članice će se izjasniti po ovom pitaju 2021. godine, a konačna verzija ovog propisa trebala bi da stupi na snagu početkom 2022. godine. Proizvodi koji nose EU eko-oznaku ne sadrže mikroplastiku.
Autor teksta: Jack Hunter
Izvor: META – THE NEWS CHANNEL OF THE EUROPEAN ENVIRONMENTAL BUREAU