0
NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA O ZAGAĐENJU VAZDUHA

1. Zašto je zagađenje vazduha jedan od prioritetnih problema današnjice?

Aerozagađenje je svuda oko nas. Većina svetske populacije živi u oblastima gde je nivo zagađenja vazduha visok. To dovodi do štetnih efekata po zdravlje ljudi i njihovo dobrostanje, umanjuje kvalitet života i može negativno da se odrazi na ekonomiju.

Zagađenje vazduha ja najveća ekološka opasnost po javno zdravlje na globalnom nivou. Ljudi su svuda izloženi ovom zagađenju – na radnom mestu, tokom putovanja i u svojim kućama. Procenjuje se da izlaganje zagađenju sitnim česticama u domaćinstvima i spolja prouzrokuje oko 7 miliona preuranjenih smrti godišnje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Zagađenje vazduha je problem koji je rešiv i razvijenije nacije su znatno poboljšale svoj kvalitet vazduha u poslednjim decenijama. Međutim, u mnogim zemljama u razvoju, upotreba drva i čvrstih goriva poput uglja za kuvanje i grejanje i kerozina za osvetljenje, znatno povećava aerozagađenje u njihovim domaćinstvima i ima štetne posledice po zdravlje svih koji su tom zagađenju izloženi. Procenjuje se da više od 2.7 milijardi ljudi koristi ova goriva, najviše u nekim delovima Azije i Podsaharskoj Africi.

Pored štetnih efekata po zdravlje, aerozagađenje znatno utiče i na različite vrste ekosistema, smanjuje prinose useva i ugrožava zdravlje šuma. Smanjuje se atmosferska vidljivost i beleži porast korozije materijala, zgrada, spomenika i kulturnog nasleđa, a prouzrokuje i zakišeljavanje osetljivih ekosistema jezera.

Zagađenje vazduha prouzrokuje i visoke troškove vezane za zdravstvo, smanjenje produktivnosti, prinosa useva i konkurentnosti globalno povezanih gradova. Pa tako su na primer, globalni troškovi usled oboljevanja izazvanog zagađenjem vazduha u 2016. godini procenjeni na 5,7 bilijardu dolara, što je ekvivalentno 4,8% globalnog BDP-a.

Zagađenje vazduha se takođe dovodi u vezu sa klimatskim promenama, jer mnogi gasovi sa efektom staklene bašte i aeropolutanti potiču iz istih izvora. Koordinisane mere za smanjenje zagađenja vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte, mogu da znatno doprinesu poboljšanju javnog zdravlja i stanja životne sredine. Zagađenje vazduha se takođe dovodi u vezu sa pandemijom COVID-19. Studije koje su sprovedene u prvim mesecima pandemije pokazuju direktnu vezu između zagađenja vazduha i podložnosti oboljevanju od ove bolesti.

Ono što je opšte poznato je da se zagađenje vazduha može sprečiti, a smanjenjem aerozagađenja poboljšalo bi se zdravlje i produktivnost populacije, uspostavilo zdravije prirodno okruženje, smanjilo siromaštvo i povećao prosperitet.

2. Šta je zagađenje vazduha?

Zagađenje vazduha prouzrokuju gasovi i čestice koji se emituju u atmosferu različitim ljudskim aktivnostima, kao što je neefikasno sagorevanje goriva, poljoprivredne aktivnosti i dr. Tu su i prirodni izvori koji doprinose aerozagađenju, kao što su čestice prašine iz zemljišta i so iz morskog spreja.

Zagađujuće materije u vazduhu mogu da se emituju direktno iz izvora (tzv. primarne zagađujuće materije) ili mogu da nastanu kao proizvod hemijskih reakcija u atmosferi (tzv. sekundarne zagađujuće materije). Kada koncentracije tih supstanci dostignu kritičan nivo u vazduhu, one imaju štetne poslodice po zdravlje ljudi, životinje, biljke i ekosisteme, smanjuju vidljivost i izazivaju koroziju materijala, zgrada i kulturne baštine.

Glavne zagađujuće materije koje utiču na zdravlje ljudi su čestične materije (PM), prizemni ozon  i azot dioksid. Fine čestice koje oštećuju zdravlje ljudi su poznate kao PM2,5 (čestice prečnika manjeg od 2,5 µm), koje mogu da prodru duboko u pluća i da dospeju u krvotok te da oštete različite organe i telesne funkcije. Ove čestice se ili direktno emituju ili se formiraju u atmosferi iz nekoliko različitih emitovanih zagađujućih materija (npr. amonijak i isparljiva organska jedinjena (VOC)).

Ozone je veoma značajna sekundarna zagađujuća materija. Može da dovede do iritacije pluća i zaustavi rast biljaka. On je takođe veoma moćan gas sa efektom staklene bašte. Ozon se formira u troposferi, blizu površine Zemlje, kada određene prekusorne zagađujuće materije izreaguju u prisustvu sunčeve svetlosti. Metan je u velikoj meri odgovoran za formiranje znatnih količina ozona.

Oksidi azota (NOx) su grupa aerozagađivača koja se sastoji od azot dioksida i azot monoksida. Azot dioksid je najštetnije jedinjenje i nastaje usled nekih ljudskih aktivnosti. Utiče na zdravlje ljudi, smanjuje atmosfersku vidljivost i ima znatnu ulogu u klimatskim promenama, pri visokim koncentracijama. On je kritični prekursor za formiranje ozona.

3. Koji su najčešći izvori zagađenja vazduha?

Zagađenje vazduha potiče iz različitih izvora, prirodnih i antropogenih. U prirodne izvore spadaju vulkanske erupcije, morski sprej, prašina iz zemljišta, požari prirodne vegetacije i grmljavina. Neki od najznačajnijih antropogenih izvora su proizvodnja energije, saobraćaj, industrija, individualno grejanje domaćinstava i kuvanje, poljoprivreda, upotreba rastvarača, proizvodnja nafte i gasa, sagorevanje otpada i građevinarstvo.

Različite zagađujuće materije potiču od različitih izvora. U velikim gradovima najveći urbani izvori aerozagađanja su: vozila, sagorevanje gasa, uglja i drveta za kuvanje i zagrevanje, kao i industrijski izvori locirani u gradovima. Mnogi industrijski izvori poput cementara, čeličana i termoelektrana se nalaze izvan gradova, ali ipak znatno doprinose urbano aerozagađenju, jer se prenose na veća rastojanja vazduhom.

Poljoprivredni izvori, uključujući spaljivanje radi raskrčivanja tla i šumske požare, doprinose znatno urbanim i ruralnim nivoima aerozagađenja. U veoma suvim oblastima, blizu pustinja ili erodiranog tla, prašina sa tla može da čini veću frakciju PM2,5. Većina amonijaka se emituje kao posledica poljoprivrednih radova i tretmana otpada. Zagađenje vazduha iz domaćinstava takođe doprinosi vanjskom zagađenju vazduha.

4. Da li je zagađenje vazduha lokalni problem ili može da se prostire i na veća rastojanja?

Zagađenje vazduha ima znatan uticaj na lokacije u blizini njegovog izvora, ali kako se može prenositi na veća rastojanja u atmosferi, aerozagađenje koje nastaje na jednom mestu može da ima uticaja i na nekim daljim lokacijama. Na primer, zagađujuće materije koje su u formi finih čestica (PM2,5) i ozona (O3) mogu da se prostiru na razdaljinama od nekoliko stotina ili hiljadu kilometara, pa imaju regionalan ili kontinentalni uticaj.

Ipak lokalni izvori zagađenja vazduha imaju dominantan uticaj na lokalni kvalitet vazduha. Zagađujuće materije poput azot dioksida (NO2) i sumpor dioksida (SO2), imaju najviše koncentracije u blizini svojih izvora (saobraćaj, proizvodnja energije i industrija). Tako da u gradovima oblasti koje se nalaze u blizini većih izvora imaju visoke koncentracije zagađenja, a u drugim delovima grada vazduh može biti znatno čistiji.

Atmosferski uslovi, poput vetra, utiču na disperziju zagađujućih materija i mogu znatno da variraju. Jaki vetrovi omogućavaju transport na daljinu, dok u uslovima stagnacije dolazi do akumulacije zagađujućih materija. Veliki gradovi u subtropskim i tropskim oblastima koji imaju samo slab vetar i mnogo sunčanih sati, često imaju ozbiljne epizode zagađenja. Planine koje se nalaze oko gradova, vetar koji duva da kopna ka moru i drugi lokalni vremenski uslovi mogu da utiču na prostiranje zagađujućih materija i da utiču na formiranje sekundarnih zagađujućih materija.

5. Kakav je uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi?

Najopasnija zagađujuća materija za zdravlje ljudi su čestične materije. Fine čestice PM2,5 su nevidljive ljudskom oku i 40 puta manje nego što je širina vlasi kose. One mogu da izazovu velika oštećenja u organizmu. Ove čestice su dovoljno male da mogu da prodru duboko u pluća, gde izazivaju upale osetljivog plućnog tkiva i mogu da dospeju u krvotok i oštete organe poput srca i mozga. WHO procenjuje da izlaganje PM2,5 prouzrokuje 7 miliona preuranjenih smrti godišnje.

Zagađenje vazduha izaziva akutna i hronična oboljenja. Postoji dosta dokaza da postoji veza između izloženosti aerozagađenju i povećanog rizika od ishemijskih bolesti srca, šloga, hronične opstruktivne bolesti pluća, kancera pluća i gornjeg aerodigestivnog trakta, nepovoljnih ishoda trudnoće, šećerne bolesti i katarakte. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IRCA) je proglasila zagađenje vazduha kancerogenim.

Neki trenutni efekti izloženosti zagađenju vazduha na zdravlje ljudi su iritacija očiju, nosa i grla, kratak dah, kašalj i pogoršanje ranije postojećih stanja poput napada astme i bola u grudima. Kako će neka osoba da odreaguje na zagađenje vazduha zavisi od njenih godina, zdravstvenog stanja, različitih rizičnih faktora za oboljevanje i osetljivost na zagađujuću materiju.

Gasovite zagađujuće materije takođe mogu biti veoma opasne. Ugljen monoksid (CO), zaustavlja prenos kiseonika do tkiva i može biti smrtonosan pri vrlo visokim koncentracijama. Sumpor dioksid (SO2) je jak iritant pluća koji utiče na zdravlje onih koji pate od hroničnih respiratornih bolesti (astme i hronične opstruktivne bolesti pluća), pogotovu onih koji žive i rade u blizini izvora SO2. Oksidi azota (NOx) se vezuju za različite štetne efekte po zdravlje od iritacije respiratornih organa do pojave astme i povećanog mortaliteta. Izloženost ozonu prouzrokuje respiratorna oboljenja i vezuje se sa 472.000 preuranjenih smrti registrovanih u 2017. godini, prema studiji Globalnog opterećenja bolestima Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME).

6. Kakav je uticaj zagađenja vazduha na hranu, prinose, šume i biodiverzitet

Ozon je glavna zagađujuća materija iz vazduha koja utiče na rast biljaka. On umanjuje prinose useva, šteti zdravlju šuma i generalno biodiverzitetu. Različite biljne vrste su različito osetljive na ozon, naročito mahunarke. Prinos soje može da se redukuje za 15% i više. Zagađenje ozonom negativno se odražava i na klimu, jer zagađenje ozonom usporava rast šuma i samim tim smanjuje njihovu sposobnost da apsorbuju CO2 i smanje uticaj klimatskih promena.

Druge zagađujuće materije poput sumpora i azota mogu takođe da oštete šume i jezerske ekosisteme, putem zakišeljavanja zemljišta i površinskih voda, što utiče na rast šume i izaziva pomor ribe i drugih organizama. Gomilanje azota takođe izaziva i eutrofikaciju (preterana-fertilizacija) ekosistema sa niskim vrednostima hranljivih sastojaka poput, te dolazi do poremećaja biodiverziteta.

7. Da li zagađenje vazduha prouzrokuje degradaciju životne sredine?

Neke zagađujuće materije izazivaju fenomen ´kiselih kiša´. Sumpor dioksid (SO2) i azoti oksida (NOx) reaguju sa vodom iz atmosfere, pri čemu nastaju sumporna i azotna kiselina koje uzrokuju pojavu ´kiselih kiša´.

Kisele kiše imaju uticaj na životnu sredinu tako što oštećuju lišće biljaka, smanjuju produktivnost biljki i dovode do osiromašenja zemljišta hranljivim materijama koje su neophodne da bi biljke preživele. Zakišeljavanje podzemnih i rečnih voda mogu da dovedu do pomora ribe i insekata i utiču i na druge vrste koje ih koriste u preharni. Kisele kiše mogu da dovedu i do oštećenja zgrada i spomenika.

Aerosoli i fotohemjske oksidujuće materije (npr. ozon) mogu da dovedu do formiranja izmaglice i da smanje vidljivost, koje onda obaviju gradove gustim smogom. Ova neposredna veza između vidljivosti i zagađenja najbolje se može ilustrovati primerom iz Severne Indije gde su stanovnici po prvi put mogli da vide Himalaje kada je nivo aerozagađenja drastično opao usled uvođenja karantina i smanjenja emisija tokom krize izazvane pandemijom Covid-19.

8. Kako da se informišemo o nivou zagađenja u našoj državi/okruženju?

Mnogu gradovi su uspostavili mrežu stanica za kontinualni monitoring zagađenja vazduha kao deo svog sistema upravljanja kvalitetom vazduha. Mnogi od njih redovno izveštavaju o Indeksima kvaliteta vazduha (AQI) koji se lako tumače i često se baziraju na različitim bojama, kako bi upozorili na opasne nivoe zagađenja vazduha. Ove informacije mogu se dobiti na različitim websajtovima, u novinama i aplikacijama. Države same definišu svoje indekse u skladu sa svojim standardima kvaliteta vazduha.

Monitoring kvaliteta vazduha veoma je neujednačen globalno i regionalno, jer je oprema za monitoring veoma skupa, kao i troškovi obuke osoblja za rad na njima i održavanje monitoring mreže. U mnogim zemljama u razvoju širom sveta nema zvaničnog monitoringa zagađenja vazduha.

Veoma je važno da se ulaže u monitoring kvaliteta vazduha, jer što je veća mreža to više informacija možemo dobiti za neki grad, region ili zemlju. Ova informacija je dragocena jer omogućava stanovnicima da bolje protumače nivoe zagađenja vazduha u oblastima u kojima žive i da smanje svoje izlaganje tom zagađenju. Značajno je i za Vlade, jer na osnovu toga mogu da donose kratkoročne i dugoročne planove za smanjenje zagađenja vazduha.

9. Da li je problem zagađenja vazduha rešen bilo gde?

Problem zagađenja vazduha nije rešen u bilo kojoj oblasti, ali su zabeležena velika smanjenja emisija i koncentracija zagađujućih materija u mnogim Evropskim zemljama, kao i u SAD-u, Kanadi i Japanu, gde su doneti veoma rigorozni propisi i politike i uspostavljen regularni monitoring sistem.

Jedan od najpoznatijih primera je London koji je nekada imao najveći nivo zagađenja, sa maksimumom zabeleženim 1900. godine. Otada se kvalitet vazduha u Velikoj Britaniji znatno poboljšao. Zagađenje čestičnim materijama beleži drastičan pad od preko 97% između 1900. i 2016. godine. Međutim, to ne znači da je rešen problem aerozagađenja. U Londonu koncentracije PM2,5 su i dalje više od propisanih WHO standarda kvaliteta vazduha.

Meksiko Siti je drugi primer kako se zagađenje vazduha u gradovima može drastično smanjiti. Ovaj grad je u 80’ godinama prošlog veka imao ozbiljne probleme sa zagađenjem ozonom. Maksimum je dostignut 1989. godine, a do 2015. godine nivo ozona je opao za dve trećine, ali je još uvek prilično visok i ima izraženo štetno dejstvo po zdravlje ljudi.

Ovi primeri pokazuju da je zagađenje vazduha problem koji znamo kako da rešimo, kao i da postoje propisi i tehnologije kojima se može stići do čistog vazduha. Smanjenje zagađenja vazduha ne utuče na ekonomski razvoj i mnoge razvijene zemlje su popravile kvalitet vazduha unatoč tom razvoju.

10. Šta Vlade država treba da preduzmu kako bi se poboljšao kvalitet vazduha?

Vlade država su dužne da svojim građanima obezbede čist vazduh. Vlade treba da ulažu u kapacitete za merenje i monitoring zagađenja vazduha uspostavljanjem mreže za monitoring, kao i da obezbede njihov pravilan rad, održavanje i usklađenost sa procedurama koje garantuju kvalitet i pouzdanost merenja kvaliteta vazduha.

Prvi korak ka odgovornom upravljanju zagađenjem vazduha je donošenje adekvatnih propisa, politika i mehanizama za njihovo sprovođenje. Vlade treba da vode računa da nadležne institucije imaju dovoljno kapaciteta za monitoring i procenu emisija zagađujućih materija u vazduh. Time se obezbeđuje da donosioci odluka znaju odakle potiče zagađenje vazduha, veličinu različitih izvora emisija, nivo zagađenja vazduha u različitim delovima zemlje, uticaj na zdravlje i šta može da se preduzme kako bi se smanjio nivo zagađenja i smanjile njegove štetne posledice.

Veoma je važno da Vlade razumeju koje su prednosti i troškovi vezani za alternativne mere ili intervencije za poboljšanje kvaliteta vazduha i da urade prioritizaciju tih mera. Mnoge mere za smanjenje zagađenja vazduha imaju pozitivne zdravstvene i socijalne efekte koji su znatno veći od troškova implementacije.

Ključni elementi za rešavanje problema zagađenja vazduha su jačanje institucija i bolje upravljanje, promovisanje promena u ponašanju celokupne populacije, povećanje kapaciteta u svim sektorima kako bi se efikasno uključili u rešavanje ovog problema, politička volja i veće finansiranje.

11. Šta sektor industrije treba da preduzme kako bi se poboljšao kvalitet vazduha?

Sektor industrije ima ključnu ulogu u smanjenju zagađenja vazduha, jer je dosta njihovih aktivnosti izvor različitih vrsta zagađenja vazduha. Privatan sektor doprinosi zagađenju vazduha svojim mnogobrojnim aktivnostima i lancima nabavke kroz različite sektore. Izvori zagađenja privatnog sektora variraju od sagorevanja goriva do distribucije i vozila za isporuku robe. Pošto je zagađenje vazduha u neposrednoj vezi sa klimatskim promenama, kompanije koje su se obavezale da smanje emisije zagađujućih materija u vazduh istovremeno mogu da smanje u svoj ugljenični otisak.

Postoji nekoliko mera koje privatni sektor treba da preduzme kako bi se smanjilo zagađenje vazduha:

1. Treba da uvrste pitanje zagađenja vazduha u svoje korporativne društveno odgovorne aktivnosti i da se obavežu na redovno izveštavanje i monitoring:

2. Identifikuju i izračunaju svoje emisije u vazduh iz različitih postrojenja, proizvodnih procesa i lanca nabavke.

3. Uvedu programe za smanjenje aerozagađenja, specifične za svaki sektor.

4. Promovišu kampanje za podizanje svesti kako bi transparentno izveštavali o nivoima emisije iz svojih pogona i izneli u javnost šta nameravaju da urade kako bi se te emisije smanjile.

12. Šta ja mogu da uradim kako bih poboljšao lokalni kvalitet vazduha?

Ono što je najvažnije da uradite je da se informišete o nivou zagađenja vazduha u oblasti gde živite i kako se to na vas odražava, kao i da izvršite pritisak na političare, lidere i donosioce odluka da smanje zagađenje vazduha u vašem gradu/regionu/državi.

Neke od stvari koje pojedinci mogu da urade kako bi smanjili svoj lični doprinos zagađenju vazduha su:

  • Odaberu čistije vidove transporta ukoliko su dostupni (npr. javni prevoz, bicikle ili šetnja, umesto privatnih vozila ili motocikala);
  • Ukoliko planirate kupovinu automobila, raspitajte se za emisije azotovih oksida i kolike su emisije za to vozilo. Izbegavajte kupovinu dizel vozila. Kupovinom hibridnog ili električnog vozila znatno bi smanjili vaše emisije;
  • Ukoliko imate auto, vodite računa da se redovno servisira kako bi se minimizovao njegov doprinos aerozagađenju;
  • Koristite čista goriva i tehnologije za kuvanje, osvetljenje i grejanje;
  • Koristiti obnovljive izvore energije gde god je to moguće;
  • Nikako nemojte da spaljujete otpad iz domaćinstava i poljoprivredni otpad;
  • Eliminišite upotrebu kamina i peći na drva;
  • Pratite svoju potrošnju električne energije i generisanje otpada u domaćinstvima i ugrađujte energetski-efikasne uređaje i sijalice, izolaciju i prozore.

Izvor teksta:

https://www.cleanairblueskies.org/did-you-know/frequently-asked-questions-air-pollution