0
IZGUBLJENI U DŽUNGLI EKO-OZNAKA

Kada se nađete okruženi gomilom različitih „zelenih“ oznaka osećate se pomalo izgubljeni. Kako da znate koje oznake zaista znače da je taj proizvod ekološki, a koje su tu samo da vam zamažu oči?

Malo je reći da je ova godina bila puna izazova i da je donela mnoge promene koje nismo mogli ni da zamislimo u prethodnoj godini, uključujući i promenu načina kupovine. Od porasta kupovine bicikala do organske hrane, čini se da Evropljani sve više menjaju stare navike i odlučuje se za ekološki stil života.

Ova promena dešava se u vreme kada nas različite studije upozoravaju na naš način proizvodnje i potrošnje: ukoliko nastavimo ovim tempom do 2050. godine biće nam potrebno gotovo tri planete da bi podržale naš stil života. Postoji mnogo načina da živimo na održiv način i da se pridržavamo tzv. ,,5R” mantre (sprečiti, smanjiti, ponovo upotrebiti, popraviti, reciklirati – refuse, reduce, reuse, repair, recycle). Ali kada treba da se odlučimo za kupovinu nekog novog proizvoda, teško je znati koji ima najmanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

„Zelene“ oznake bi trebalo da budu to neko obeležje održivosti proizvoda. Međutim, dok su neke tvrdnje i oznake validne, druge samo služe da bi zavarale kupca pripisujući ekološke karakteristike neodrživom proizvodu ili usluzi. Ovaj tzv. „greenwashing“ nije ništa novo, ali ovo postaje sve veći problem kako potražnja za održivim proizvodima raste.

Oznake kojima možete da verujete

Skoro tri petine potrošača u EU obraćaju pažnju na ekološke tvrdnje prilikom kupovine. Postoji preko 450 „zelenih“ oznaka u upotrebi širom sveta, ali nisu sve verodostojne. Evo nekih koje to jesu i koje bi trebalo da potražite:

EU Ecolabel (EU eko-oznaka) je jedna od oznaka kojima možete da verujete. U nadležnosti je Evropske komisije i država članica, a oznaku koriste kompanije koje rade na teritoriji EU na plasiranju najkvalitetnijih proizvoda skoro 30 godina. One imaju pozitivan uticaj na tržište.

Ecolabel oznaku nosi više od 70.000 neprehrambenih proizvoda, uključujući tu šampone, boje, elektronske monitore i mnoge druge. Nedavno se ova oznaka proširila i na usluge, kao što su hoteli i kompanije za čišćenje, a razvijaju se oznake i za finansijske usluge poput štednih računa i investicionih ulaganja.

Na nacionalnom i regionalnom nivou postoje druge oznake koje imaju reputaciju da su pouzdane i ukazuju na proizvode koji štite životnu sredinu i ljude. Blue Angel u Nemačkoj koja postoji od 1978., Nordic Swan Ecolabel u Skandinaviji (1989.), Austrian Ecolabel (1990.) i Good Environmental Choice u Švedskoj (1988) su neke od najpoznatijih.

Zajedničko za sve ove oznake je da proizvodi koje promovišu moraju da zadovolje veliki broj kriterijuma koji taj proizvod čine povoljnijim za klimu i zdravijim za potrošače. Zahtevi se odnose na ceo životni ciklus proizvoda i za cilj imaju smanjenje njegovog „otiska“ od dizajna i proizvodnje do upotrebe, reciklaže i odlaganja.

Za razliku od nesertifikovanih „zelenih“ tvrdnji, ove eko-oznake su prošle detaljnu proveru. Proizvođači ih mogu koristiti tek kada nacionalni nadležni organ izda potvrdu da proizvod ispunjava stroge zahteve. Ovi kriterijumi su javni, dobro definisani i redovno se ažuriraju, a u taj proces uključene su vlade, industrija, dobavljači, potrošačke organizacije i ekološke NVO.

Borba protiv „greenwashing“-a

EU ne samo da radi na tome da proizvodi na njenom tržištu budu održiviji, već i da „zelene“ tvrdnje i oznake budu pouzdanije i da se mogu proveriti.

Kada se jednom uspostavi ovaj novi sistem, potrošačima će biti mnogo lakše da poveruju u tvrdnje sa eko-oznaka i kupuju održivo.

Autor teksta: BLANCA MORALES

Izvor: META – THE NEWS CHANNEL OF THE EUROPEAN ENVIRONMENTAL BUREAU