Šta raditi sa “ostacima” Zero Waste
Šta raditi sa “ostacima” Zero Waste
Koncept “Zero Waste“ zasniva se na minimizaciji generisanja otpada, povećanju ponovne upotrebe i reciklaže, kao i reorganizaciji privrede koja bi omogućila da se sa tržišta povuku oni proizvodi koji su ili toksični ili se ne mogu reciklirati.
Međutim, dok ne budemo u mogućnosti da sprečimo proizvođače da prodaju loše dizajnirane proizvode, moramo da pronađemo najbolju opciju za tretman otpada koji se ne može reciklirati ili kompostirati i čija količina iznosi 5-20% od ukupne količine otpada iz domaćinstava. Na primer, u prvom mestu u Evropi koje je prihvatilo Zero Waste koncept, Capannori, ovaj udeo iznosi 8%, a u oblasti Gipuzkoa 19%.
Postavlja se pitanje šta uraditi sa tim preostalim otpadom? Prema jednoj naučnoj studiji opcija za odlaganje otpada koja ima najmanji štetni uticaj po životnu sredinu je MRBT (Materials Recovery, Biological Treatment) i zatim odlaganje na deponije – predtretman otpada, ponovno iskorišćenje u meri u kojoj je to moguće, biološka stabilizacija i odlaganje ostatka na deponije.
Evropska komisija i industrija specijalizovana za spaljivanje otpada imaju stav da je posle maksimalne reciklaže, ponovne upotrebe i kompostiranja, najbolja opcija za zbrinjavanje preostalog otpada dobijanje energije iz njega. Ali ovo je politički izbor koji nije naučno zasnovan.
Noviji izveštaj analize životnog ciklusa, koji poredi uticaj na životnu sredinu tri najčešća načina odlaganja otpada na globalnom nivou, iznosi da najbolji pristup za zaštitu javnog zdravlja i životne sredine nije sagorevanje otpada kako bi se proizvela energija (WTE), niti dobijanje energije iz deponijskog gasa (LFGTE). Ova analiza je pokazala da je posle opsežne reciklaže, ponovne upotrebe i kompostiranja, za životnu sredinu najbolja opcija zbrinjavanja preostalog otpada treća opcija – MRBT (ponovno iskorišćenje materijala i biološki tretman).
MRBT je proces kojim se “predtretira” mešani otpad pre nego što se odloži na deponiju, kako bi se ponovo iskoristilo još više suvih materijala za reciklažu i minimizovale emisije gasova sa efektom staklene bašte i druge emisije koje nastaju usled odlaganja otpada na deponije, stabilizacijom organske frakcije procesom sličnim kompostiranju. Vrlo je sličan MBT sistemu (mehaničko-biološki tretman) koji se koristi širom Evrope, a cilj MRBT je da se odvoje zaostale reciklabilne materije i zatim proizvedu inertni ostaci koji će oslobađati malo ili nimalo deponijskog gasa kada se odlože na deponiju. Ovim sistemom se može uraditi i klasifikacija nereciklabilnih suvih ostataka u svrhu utvrđivanja mogućih izmena industrijskog dizajna, što bi doprinelo da se u budućnosti još više smanje količine otpada.
Ovaj izveštaj ističe da je separacija na izvoru radi dalje reciklaže i kompostiranja još uvek najbolja opcija za upravljanje otpadom sa aspekta životne sredine i na nju bi trebalo da se svi fokusiraju. Međutim, na putu ka Zero Waste-u, još uvek postoji potreba da se smanji štetan uticaj odlaganja otpada i minimizuju investicije u nova postrojenja za odlaganje otpada. Trebalo bi prevazići pristup sa samo dve tradicionalne opcije – odlaganje na deponije i spaljivanje – i postepeno preći na izgradnju MRBT sistema koji imaju najmanji štetan efekat po životnu sredinu u odnosu na sve komercijalno dostupne tehnike.
Korišćenjem posebne metode koju je razvio ekonomista dr. Jeffrey Morris za izračunavanje benefita za životnu sredinu, upoređene su sve tri tehnike zbrinjavanja otpada u 7 kategorija životne sredine, uključujući tu klimatske promene, zagađenje voda, zagađenje vazduha i štetan uticaj na zdravlje ljudi. MRBT se pokazao kao najbolji izbor u poređenju sa drugim alternativama za zbrinjavanje preostalog komunalnog otpada, jer se ovom tehnikom ponovo iskorišćava najveća količina preostalih reciklata, stabilizuje organska frakcija ostatka, smanjuje količina materijala koji se odlaže na deponije i minimizuje štetan uticaj na životnu sredinu i javno zdravlje ostataka sa deponija.
“MRBT nije zamena za separaciju na izvoru, već je metod koji može da pomogne opštinama da smanje štetan uticaj na životnu sredinu koji se javlja kao posledica upravljanja otpadom na putu ka Zero Waste,” kaže Eric Lombardi, izvršni direktor Eco-Cycle i sponzor ove studije.
Kada se koristi u sredinama koje imaju uspešne programe reciklaže i kompostiranja, MRBT ima i dodatne benefite pored manjeg štetnog uticaja na životnu sredinu. Pošto proces predtretmana uključuje dodatno sortiranje i ponovno iskorišćenje reciklabilnih suvih materijala, MRBT može u mnogome da doprinese da veliki procenat otpada ne završi na deponijama. Po ovom modelu izračunato je da za grad Seattle u državi Washington, 87% otpada ne bi završilo na deponijama – 71% bi bilo reciklirano posle odvojenog prikupljanja otpada na izvoru, a dodatnih 16% bi bilo dobijeno iz MRBT procesa, uključujući tu povećanu ponovnu upotrebu reciklata i smanjenje težine organskih materijala usled isparavanja vlage i konverzije biogenog ugljenika u ugljen dioksid.
Takođe, MRBT infrastruktura je fleksibilna i višenamenska, može da obrađuje i mešani otpad i reciklate odvojene na izvoru i organsku frakciju. To znači da ta opština ne mora da se obaveže da će snabdevati kontinuirano ovo postrojenje mešanim otpadom narednih nekoliko dekada i na taj način investira u budućnost sa još više otpada. Umesto toga, MRBT model može da se prilagodi smanjenom prilivu količina preostalog otpada i podrži porast sistema odvajanja otpada na izvoru. Pored toga, MRBT infrastruktura može da se izgradi i bude operativna za kraće vreme, nego što je to slučaj sa deponijama i insineratorima i može biti modularne veličine kako bi opština mogla da upravlja svojim otpadom na lokalnom nivou.
Prema rečima Joan Marc Simona, osnivača Zero Waste Europe, “Ovaj izveštaj je upravo ono što nam je bilo potrebno da bismo poveli debatu o tome šta treba da radimo sa ostacima kad dostignemo visok stepen odvojenog prikupljanja otpada. Evropa je previše investirala u insineratore za spaljivanje otpada i potrebno joj je rešenje koje je bezbednije za životnu sredinu gde je fokus još uvek na porastu reciklaže i smanjenju konzumacije materijala.”
Ovaj izveštaj rezultat je međunarodne saradnje sledećih autora: Dr. Jeffrey Morris, ekonomiste i ekspert za procenu životnog ciklusa sa Sound Resource Management Group iz Olympia, Washington; Dr. Enzo Favoino, naučni istraživač u Scuola Agraria del Parco di Monza u Milanu, Italija; Eric Lombardi, izvršni direktor Eco-Cycle, Zero Waste social enterprise iz Boulder, Colorado; i Kate Bailey, viši analitičar u Eco-Cycle.
Ceo izveštaj pod nazivom, “What is the best disposal option for the ‘Leftovers’ on the way to Zero Waste?” dostupan je na http://www.ecocycle.org/specialreports/leftovers.