IZVEŠTAJ SA SASTANKA EEB RADNE GRUPE ZA OTPAD I EKODIZAJN
21.-23. novembar 2016., Brisel
Predstavnici Udruženja SREDINA učestvovali su na sastanku EEB radne grupe za otpad i eko-dizajn, koji je održan u Briselu u periodu od 21. do 23. novembra. Sastanak je bio podeljen u tri segmenta. Prvi dan sastanka bio je fokusiran na teme u oblasti eko-dizajna i održive proizvodnje i potrošnje, tokom drugog dana razmatrala se veza između propisa koji regulišu proizvode, upravljanje otpadom i hemikalijama, a treći dan su razmatrane teme iz oblasti upravljanja otpadom.
Sastanak je otvoren 21. novembra u 13h, sesijom na kojoj je glavni govornik bio predstavnik Evropske komisije Hugo-Maria Schally iz DG Environment, Jedinice B1 Sustainable Production, Products & Consumption., koji je govorio o implementaciji Akcionog plana EU za cirkularnu ekonomiju. Neka od glavnih pitanja koja su razmatrana u ovom delu sastanka bila su:
– Novi radni plan za eko-dizajn i način na koji bi trebalo integrisati aspekte cirkularne ekonomije u buduće zahteve koje proizvodi koji se stavljaju na tržište treba da zadovolje;
– REFIT EU sheme za eko znak, nakon čega će biti preduzete akcije koje za cilj imaju povećanje njene efikasnosti;
– razmatranje moguće upotrebe Product Environmental Footprint-a za merenje i saopštavanje informacija relevantnih za životnu sredinu;
– kako učvrstiti koherentnost različitih standarda po kojima se radi kako bi se ubrzao prelazak na cirkularnu ekonomiju.
U nastavku sastanka predstavnici različitih članica EEB Grupe za eko-dizajn predstavili su neke od aktivnosti i oblasti na kojima su bili angažovani u proteklom periodu, a radi se o promociji eko-dizajna, proslave 25. godišnjice od uvođenja eko-znaka, evaluaciji predloga o uvođenju Product Environmental Footprint-a (neka vrsta sumiranih uticaja pojedinih proizvoda na životnu sredinu) i kampanji koja je za cilj imala promociju novog način ponašanja potrošača u skladu sa osnovnim principima cirkularne ekonomije.
Opšti zaključak ovog prvo segmenta sastanka bio je da je neophodno nastaviti sa intezivnim kampanjama i promotivnim aktivnostima o neophodnosti stavljanja na tržište proizvoda koji će imati duži vek trajanja, koji će moći da se popravljaju, ponovo upotrebljavaju i recikliraju i koji neće sadržati toksične hemikalije. Treba po svaku cenu treba insistirati da se ove odredbe ubace u propise koji uređuju kvalitet proizvoda koji se stavljaju na tržište, jer je to jedan od osnovnih preduslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju.
Drugi dan sastanka započeo je 22. novembra u 9.30h. Sastanku su pored članica EEB Grupe za otpadi i EEB Grupe za eko-dizajn prisustvovali i predstavnici EEB Grupe za hemikalije, Client Earth i ChemSec-a. Tema ovog segmenta sastanka bila je kako u predlog nove legislative iz oblasti upravljanja otpadom uvrstiti i deo koji se odnosi na reciklažu onih proizvoda koji sadrže toksične hemikalije.
Alice Bernard predstavnica Client Earth, organizacije koja se između ostalog bavi i pitanjima vezanim za upravljanje hemikalijama, predstavila je relevantne delove EU propisa vezane za ovu tematiku i koje su to najznačajnije odredbe koje regulišu pitanje opasnih hemikalija u cirkularnoj ekonomiji. Dala je primer dva slučaja iz prakse – reciklažu dušeka koji u sebi sadrže štetne hemikalije koje spadaju u usporivače gorenja i plazma televizore koji sadrže u sebi živu, prikazala je njihov kompletan životni ciklus kako bi ilustrovala koji se propis primenjuje u svakoj fazi njihovog životnog ciklusa.
Nakon njene prezentacije otvorena je diskusija za sve učesnike ovog sastanka o sledećim pitanjima:
– Kako definisati strategiju za postupanje sa proizvodima koji se već nalaze na tržištu, a sadrže opasne supstance koje su sada ograničene;
– Kako prevazići problem da često nisu nedostupne informacije da li neki proizvodi, otpad ili reciklirani materijali u sebi sadrže opasne hemikalije;
– Razjasniti pod kojim uslovima otpad prestaje da bude otpad, kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
Stručnjaci koji se isključivo bave hemikalijama su uglavnom imali stanovište da je bolje proizvode koji sadrže opasne supstance na kraju njihovog životnog ciklusa efikasno zbrinuti (sagorevanjem ili odlaganjem na deponije), nego ih reciklirati i rizikovati da novi proizvod koji će u sebi sadržati te opasne materije završi tamo gde ne treba i da ima više štete nego koristi od njega. Stručnjaci za otpad su uglavnom bili mišljenja da bi i takve proizvode trebalo reciklirati, ali kao odvojene tokove otpada i voditi računa da se tako reciklirani materijali koriste samo tamo gde neće imati štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Nakon opsežne diskusije predstavnici EEB-a i Client Earth su se dogovorili da zajedno sastave predlog na koji način bi se regulisalo pitanje prisustva opasnih hemikalija u proizvodima koji se šalju na reciklažu i da se taj predlog pošalje članicama relevantnih radnih grupa EEB na dalje razmatranje i komentare.
Drugi deo ovog dana bio je posvećen diskusiji o predloženom paketu izmena propisa u oblasti upravljanja otpadom. Piotr Barczak, policy officer EEB Grupe za otpad, prezentovao je najnovija dešavanja u Savetu EU i Evropskom Parlamentu po pitanju ovog predloga i najavio da će se krajem januara 2017. predstavnici Saveta EU izjasniti o predlogu ovih propisa, a Evropski parlament u martu 2017. godine. Nakon toga počinje tzv. ‘trijalog’ – dijalog tri ključne institucije EU, Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU, kako bi se usaglasio finalni tekst novih propisa.
Posle ovog izlaganja učesnici sastanka su dobili priliku da svako pojedinačno ukratko kaže nešto o organizaciji iz koje dolazi, njihovim glavnim aktivnostima i stavu njihove zemlje po pitanju predloga novih propisa u oblasti upravljanja otpadom. Zatim su učesnici sastanka podeljeni u četiri grupe i svaka grupa je razmatrala sledeće teme:
– Ciljne vrednosti za prevenciju stvaranja otpada i veza sa minimalnim zahtevima za dizajn proizvoda;
– Aktivnosti koje za cilj imaju promovisanje ponovne upotrebe, depozitni i kaucijski sistem;
– Smanjenje otpada koji zagađuje mora i okeane, izbacivanje iz upotrebe predmeta za jednokratnu upotrebu;
– Prevencija otpada od hrane.
Zaključci i sugestije svake od ovih grupa biće uvršteni u zvaničnu poziciju EEB-a o razmatranim pitanjima.
Trećeg dana sastanka koji je održan 23. novembra u periodu od 9-13h, bilo je reči o najaktuelnijim temama u oblasti upravljanja otpadom:
– Kako zadržati visoke ambicije po pitanju ciljnih vrednosti za reciklažu otpada u uslovima velike raslojenosti u EU, gde visoko razvijene zemlje imaju daleko bolje rezultate u ovoj oblasti od onih manje razvijenih (EU15 vs EU28)
O ovoj temi govorili su predstavnici Zero Waste Europe iz Bugarske i Poljske. Zamlje Centralne i Istočne Evrope generišu u proseku manje otpada po glavi stanovnika na godišnjem nivou u odnosu na prosek u EU koji je 475 kg po glavi stanovnika godišnje (čak 6 zemalja ne prelazi 350kg). Međutim, procenat otpada koji se odlaže na deponije je veći od proseka EU koji iznosi 28%, i kreće se između 39-92%. Procenat reciklaže i kompostiranja varira od 8% do 61%. Najveći problem ovih zemalja je nedostatak potrebne infrastrukture za upravljanje otpadom, a Evropska komisija pokušava da pomogne doniranjem sredstava iz svojih fondova za razvoj infrastrukture u ovoj oblasti, i to iz Kohezionog fonda i Evropskog fonda za regionalni razvoj. Iz oba fonda je do sada uloženo oko 5,5 milijardi evra za realizaciju različitih projekata u oblasti upravljanja otpadom u 16 zemalja članica EU.
– Ciljna vrednost za prosečnu količinu preostalog otpada po glavi stanovnika na godišnjem nivou
O ovoj temi govorio je Ferran Rosa, policy officer u Zero Waste Europe. Kako bi se minimizovala ekstrakcija prirodnih resursa i smanjila količina generisanog otpada, potrebno je uvesti ciljnu vrednost za prosečnu količinu preostalog otpada po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Na taj način bi se podržao predlog da se samo 10% generisanog otpada može odlagati na deponije, sprečilo masovno sagorevanje otpada u insineratorima i dala podrška za odvojeno prikupljanje otpada i reciklažu.
– Fleksibilno upravljanje preostalim otpadom.
O ovoj temi govorio je Enzo Favoino iz Zero Waste Europe. Ključni element uspešnog upravljanja preostalim otpadom je uspostavljanje odvojenog prikupljanja otpada po domaćinstvima (uključujući tu i bio-otpad) i principa ‘plati koliko baciš’ (pay as you throw). Na ovaj način u nekim Zero Waste opštinama dostignut je procenat reciklaže od 80% do 90%. Prikazani su i konkretni primeri ovakvih opština, kao što je italijanska opština Capannori, koja je u periodu od 2004.- 2013. godine, smanjila količinu generisanog otpada za 39% i došla do 82% odvojeno prikupljanog otpada. On je detaljno predstavio MRBT (Materials Recovery, Biological Treatment) tehniku za tretman otpada, koja se smatra najadekvatnijom za tretman preostalog otapda. Ova tehnika sastoji se iz nekoliko koraka – predtretman otpada, ponovno iskorišćenje otpada u meri u kojoj je to moguće, biološko stabiliziranje i odlaganje na deponije.
Poslednji deo sastanka posvećen je diskusiji o poboljšanju saradnje članica EEB mreže i predlozima za daljim aktivnostima koje bi trebalo sprovesti u okviru kampanje Make Resource Count.
Dogovoreno je da se sledeći sastanak ove radne grupe organizuje na proleće 2017. godine.