Tekstil je četvrti najveći uzrok zagađenja, izveštava EU agencija
Prosečan građanin EU potroši nekih 1,3 tone sirovina i više od 100 m3 vode godišnje kroz kupovinu tekstila koji ulazi u sastav odeće i nameštaja u domaćinstvima, kaže Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
“Neophodno je da se sprovedu sveobuhvatne promene u duhu cirkularne ekonomije u proizvodnji i potrošnji tekstila, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, potrošnja resursa i pritisak na prirodu,” kaže EEA u svom brifingu objavljenom uz detaljni tehnički izveštaj.
“Od svih vidova potrošnje u EU, kupovina odeće, obuće i tekstila za kuću, četvrta je po količini upotrebljenih primarnih sirovina i vode, odmah posle hrane, opremanja domaćinstava i transporta, a peta je po emisijama gasova sa efektom staklene bašte”, kaže ovaj izveštaj.
Zvaničnici Evropske komisije ukazuju da bi tekstil mogao da bude sledeći za koga će se planirati sprovođenje posebnih aktivnosti koje bi pospešile prelaz na cirkularnu ekonomiju, posle uspešnog usvajanja propisa koji je za cilj imao da se ograniči stavljanje na tržište predmeta od jednokratne plastike.
Donosioci odluka u EU su uspeli da reše pitanje plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu kao što su čaše, slamčice i escajg, a sada treba da se fokusiraju na odeću, koja prema izveštaju EEA sve više počinje da bude za ´jednokratnu upotrebu´.
“U protekloj deceniji, cena odeće je pala u odnosu na inflaciju i svaki komad odeće se nosi manje nego što je to ranije bio slučaj, ” uočava EEA.
Međutim, za razliku od otpada na plažama koji je ubrzao usvajanje propisa o jednokratnoj plastici, najveći uticaj potrošnja odeće, obuće i kućnog tekstila u Evropi ima van granica EU.
“To je slučaj sa 85% upotrebljenih primarnih sirovina, 92% upotrebljene vode, 93% iskorišćenog zemljišta i 76% emisija gasova sa efektom staklene bašte,” kaže EEA.
Tekstil je peti najveći zagađivač ako se posmatra ugljenični otisak Evropljana, na šta ukazuju analize EEA, sa pridruženim godišnjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte ekvivalentnim oko 654 kg CO2 po osobi – otprilike polovina od onih emisija koje potiču iz proizvodnje hrane i transporta, a trećina od emisija vezanih za domaćinstva.
Stephane Arditi, policy manager za cirkularnu ekonomiju u European Environmental Bureau (EEB), kaže da aktuelni koncept mode omogućava kupcima da “vrlo lako mogu da preteraju sa kupovinom”, ali upozorava da sama reciklaža ne može da reši ovaj problem – proizvodi moraju duže da se koriste.
“Kao što su preduzeli potrebne akcije za jednokratnu plastiku, Vlade država članica EU bi trebalo hitno nešto da urade i u vezi modne industrije kako bi mogućnosti kao što su kupovina polovne odeće i rentiranje bili dostupniji. Neophodno je da nam se učine dostupnim detaljnije informacije o tome od čega je naša odeća napravljena, kao i da se prilikom izrade ovih komada koriste samo materijali koji ne sadrže opasne materije i koji mogu ponovo da se koriste”, rekao je Arditi za EDNS.
Strategije koje bi trebalo da doprinesu postepenom prelasku Evropske ekonomije na cirkularniji model, bi trebalo da zauzmu značajni deo u najavljenom ´Europena Green Deal-u´, koga zvaničnici planiraju da predstave 11. decembra, 10 dana pošto novi EU izvršioci preuzmu dužnost.
Autor teksta: Robert Hodgson Izvor: ENDS Europe