10 načina kako da se borite protiv klimatskih promena
Dokazi su nepobitni: ukoliko smesta ne učinimo nešto kako bi smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte, nećemo biti u mogućnosti da sprečimo najgore posledice klimatskih promena.
Svet je već za 1.2°C topliji nego u vreme pre industrijske revolucije i svaki delić stepena je značajan. Istraživanja pokazuju da ćemo ukoliko dođe do globalnog zagrevanja za 2°C imati intezivnije suše i razornije poplave, još više šumskih požara i oluja.
I kao što je generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres rekao na nedavno održanoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP 26), „Budućnost naše krhke planeta visi o koncu. Suočavamo se sa klimatskom katastrofom. Krajnje je vreme da se ubacimo u mod dejstvovanja u slučaju vanrednih situacija ili će naša šansa da dostignemo nula-emisije biti nula.
Naši izgledi trenutno deluju prilično pesimistički. Ali dobra vest je da još uvek postoji puno toga što možemo da uradimo kao pojedinci kako bi nešto promenili na bolje.
“Ovo klimatsko vanredno stanje zahteva od svih nas da delujemo. Potrebno je da do 2050. godine dostignemo neto nula emisije gasova sa efektom staklene bašte i svako od nas ima svoju ulogu u tome,“ kaže Niklas Hagelberg, koordinator UNEP-a za klimatske promene. „Svi mi, kao pojedinci, moramo da promenimo naše potošačke navike i da izvršimo pritisak na one koji nas predstavljaju – naše poslodavce, naše političare – da se što pre preorjentišu na nisko-ugljenični model.“
Ovde navodimo 10 načina kako možete da postanete deo rešenja klimatskih promena:
1. Proširite glas
Podstaknite vaše prijatelje, članove porodice i kolege da smanje svoj ugljenični otisak. Pridružite se globalnom pokretu kao što je Count Us In, koji ima za cilj da inspiriše milijardu ljudi da preduzmu praktične korake i pozovu svoje vođe da deluju smelije po pitanju klime. Organizatori ove platforme kažu da ukoliko 1 milijarda ljudi preduzme neke konkretne mere, mogli bi da smanje za čak 20% globalne emisije ugljenika. Mogli bi i da se priključite kampanji UN-a #ActNow o klimatskim promenama i održivosti i da date svoj glas u ovoj kritičnoj globalnoj debati.
Photo: Unsplash / Becca Tapert
2. Nastavite sa političkim pritiskom
Lobirajte kod lokalnih političara i kompanija da podrže aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje emisija i zagađenja ugljenikom. Count Us In ima dobre sugestije kako to možete da uradite. Odaberite neko ekološko pitanje za koje želite da se zauzmete, odlučite se koja je to konkretna promena koju biste želeli da vidite i onda pokušajte da dogovorite sastanak sa predstavnicima lokalne vlasti. Možda vam deluje zastrašujeće, ali vaš glas zaslužuje da se čuje. Ukoliko čovečanstvo želi da se izbori sa klimatskom krizom, političari moraju biti deo rešenja. Na svima nama je da nastavimo da vršimo pritisak na njih.
Photo: Unsplash / Callum Shaw
3. Promeni svoj način transporta
Transportni sektor je odgovoran za četvrtinu ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i širom sveta mnoge Vlade primenjuju različite strategije za dekarbonizaciju putovanja. Ono što vi možete da učinite za početak je da ostavite kola kod kuće i da šetate ili vozite bicikl kad god je to moguće. Ukoliko su razdaljine prevelike, koristite javni prevoz, po mogućnosti na električni pogon. Ako ipak morate da vozite, ponudite drugima da se voze sa vama tako da što manje vozila bude na putevima. Pratite najnovije trendove i kupite električni automobil. Smanjite i broj letova na daleke destinacije.
Photo: Unsplash / Coen van de Broek
4. Smanjite potrošnju energije
Ukoliko ste u mogućnosti, pređite na onog snabdevača električnom energijom koji može da vam ponudi nula-ugljeničnu ili obnovljivu energiju. Budite energetski efikasniji: smanjite grejanje za stepen dva, ukoliko je to moguće. Isključite aparate ili svetlo kada ih ne koristite i kupujte one proizvode koji su najefikasniji (a to će vam uštedeti pare!). Izolujte vaše potkrovlje ili krov: zimi će vam biti toplije, a leti hladnije i uštedećete novac.
Photo: Unsplash / Jeremy Bezanger
5. Promenite svoju ishranu
Jedite više jela na biljnoj bazi – vaše telo i planeta će vam biti zahvalni. Danas se oko 60% poljoprivrednog zemljišta u svetu koristi za ispašu stoke i ljudi u mnogim zemljama konzumiraju više hrane životinjskog porekla nego što je to zdravo. Ishrana na biljnoj bazi može pomoći da se smanje hronična oboljenja, kao što su bolesti srca, šlog, dijabetes i rak.
Photo: Unsplash / Jo Sonn
6. Kupujte lokalno i održivo
Kako biste smanjili vaš ugljenični otisak, kupujte lokalnu i sezonsku hranu. Na taj način ćete pomoći manjim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima u vašoj okolini i doprineti smanjenju emisija fosilnih goriva koje potiču od transporta i čuvanja hrane u hladnjačama. Održiva poljoprivreda koristi do 56% manje energije, ima za 64% manje emisija i omogućava veći nivo biodiverziteta nego konvencionalna poljoprivreda. Idite korak dalje i pokušajte da sami uzgajate voće, povrće i začinsko bilje. Možete da ih zasadite u bašti, na balkonu ili čak u saksijama na simsu. Napravite zajedničku baštu u vašem susedstvu, kako biste i druge uključili.
Photo: Unsplash / Artur Rutkowski
7. Ne bacajte hranu
Jedna trećina ukupno proizvedene hrane se izgubi ili baci. Prema UNEP-ovom izveštaju o Indeksu otpadne hrane za 2021. godinu, ljudi na globalnom nivou bace oko 1 milijardu tona hrane godišnje, što čini 8-10% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Izbegavajte stvaranje otpada tako što ćete samo kupovati ono što vam je potrebno. Dobro procenite koliko vam je namernica zaista potrebno za svako jelo, čuvajte hranu na adekvatan način (u frižideru ukoliko ga posedujete), budite kreativni kad su ostaci hrane u pitanju, podelite ostatke sa svojim prijateljima i susedima i uključite se u lokalne šeme doniranja hrane. Pravite kompost od nejestivih delova i koristite ga kao đubrivo u vašoj bašti. Kompostiranje je jedan od najboljih načina za upravljanje organskim otpadom, a da se u isto vreme smanjuje štetan uticaj po životnu sredinu.
Photo: Unsplash / Charles Deluvio
8. Oblačite se (klimatski) „pametno“
Modna industrija doprinosi sa 8-10% globalnih emisija ugljenika – više od svih međunarodnih letova i pomorskog prevoza zajedno – a „brza moda“ je stvorila novi kult bacanja odeće koja vrlo brzo završi na deponijama. Ali mi to možemo da promenimo. Kupujte manje nove odeće i nosite je duže. Potražite održive marke i koristite usluge iznajmljivanja odeće za posebne prilike umesto da kupite neki komad odeće koji ćete obući samo jednom. Reciklirajte staru odeću i kada je to potrebno prepravite je.
Photo: Pexels / Teona Swift
9. Posadite drveće
Svake godine oko 12 miliona hektara šume se uništi ili poseče, što je zajedno sa promenama usled poljoprivrednih delatnosti i obrade zemljišta odgovorno za oko 25% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Svi mi možemo da doprinesemo da se ovaj trend promeni tako što ćemo da sadimo drveće, ili kao pojedinci ili kao deo kolektiva. Na primer, Plant-for-the-Planet inicijativa omogućava ljudima da sponzorišu sadnju drveća širom sveta.
Potražite u ENEP-ovom vodiču šta bi još mogli da uradite u sklopu UN Dekade obnove ekosistema, globalnog pokreta koji za cilj ima zaustavljanje degradacije zemljišta i okeana, zaštitu biodiverziteta i obnovu ekosistema.
Photo: Unsplash / Geran de Klerk
10. Fokus na investicije koje su dobre za planetu
Pojedinci mogu da podstaknu promene tako što će štedeti i investirati birajući finansijske institucije koje ne ulažu u industriju koja zagađuje okolinu ugljeničnim emisijama. To bi poslalo jasan signal tržištu i već sada veliki broj finansijskih institucija nude etičnije investicije, omogućavajući vam da iskoristite vaš novac da podržite neke stvari u koje verujete i izbegnete one koje ne podržavate. Možete da tražite od vaše finansijske institucije podatke o njihovoj politici odgovornog poslovanja i da se raspitate kako se oni u tom smislu rangiraju u nekim nezavisnim istraživanjima.
Photo: Unsplash / RawFilm
Izvor: unep.org