Goruća pitanja vezana za nove EU standarde za spaljivanje otpada
EU je nedavno objavila novi set ekoloških standarda za inseneratore otpada, podižući lestvicu za jednu od najkontraverznijih grana industrije u Evropi. Ali emisije koje nastaju usled spaljivanja otpada još uvek ugrožavaju naše zdravlje, životnu sredinu i klimu.
Više od 80 miliona tona otpada iz domaćinstava se svake godine spali u Evropi, uključujući i materijale koji bi se mogli ponovo upotrebiti, reciklirati ili kompostirati. Cena ovog sagorevanja je visoka sa aspekta štetnih efekata po javno zdravlje, zagađenje životne sredine i uticaja na klimu. Prema izveštajima ekološke mreže Zero Waste Europe, čak ni najnaprednije tehnike inseneracije ne mogu da spreče oslobađanje velike količine zagađujućih materija koje zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a dospevaju i u lanac ishrane. Istovremenom, inseneratori su je jedan od najvećih emitera CO2 po MWh.
Christian Schaible, policy manager za industrijsku proizvodnju u European Environmental Bureau (EEB), pozdravlja donošenje novih EU standarda i smatra da su oni jedan iskorak napred, naglašavajući da “u cirkularnoj ekonomiji nema mesta za insineratore otpada ”.
“Pre svega, Evropa mora da spreči nastanak otpada i da prestane sa spaljivanjem dragocenih resursa. Kako bismo u potpunosti sproveli strategiju nultog zagađenja, insineratori otpada moraju se zameniti nekim čistijim alternativama za grejanje. Ali dok god u Evropi budu radila postrojenja za insineraciju, Evropljani očekuju i zaslužuju najbolju moguću zaštitu,”, kaže.
Objavljivanje novih EU standarda sa sobom povlači rok od 4 godine za sve operatere širom Evrope da usklade svoje poslovanje sa revidiranim zahtevima. Nova postrojenja koja su dobila dozvolu posle objavljivanja ovih standarda moraju odmah da se usklade sa novim zahtevima.
Na šta se ovi novi standardi odnose?
Novi EU standardi za spaljivanje otpada potiču iz revizije dokumenta o najbolje dostupnim tehnikama (BREFs) za inseneratore otpada (WI). EU BREF-ovi su specifična dokumenta za industriju koja definišu najefikasnije tehnike koje industrija može da upotrebi kako bi minimizovala štetni uticaj svojih aktivnosti. Te tehnike se koriste kao referentne prilikom definisanja uslova koje neko postrojenje treba da zadovolji kako bi dobilo dozvolu za rad, uključujući tu granične vrednosti emisija.
Izradu BREF-ova koordinira Evropska komisija u konsultaciji sa predstavnicima država članica, industrijom i ekološkim udruženjima. Ekspert za propise u oblasti industrijske proizvodnje Aliki Kriekouki je pratila ovaj proces ispred EEB-a, da bi se uverila da će mišljenje predstavnika ekoloških nevladinih organizacija biti uzeto u razmatranje. Pitali smo je koje to novine donose ovi unapređeni standardi.
Da li će novi standardi pomoći da se ograniče emisije usled spaljivanja otpada?
Novi standardi donose značajna poboljšanja u poređenju sa onima iz 2006. godine. Pre svega, napravljen je napredak u pogledu monitoringa emisija žive i dioksina u vazduh, upravljanja u vanrednim uslovima rada – koji se najčešće vezuju za veoma visoke nivoe emisija i smanjenja zagađenja vode. Druga poboljšanja tiču se monitoringa POPs hemikalija na izlazu kada se sagoreva opasan otpad, kako bi se uverili da je uništavanje ovih supstanci visoko efikasno. Međutim, novi standardi imaju i neke propuste na koje treba obratiti pažnju.
Šta bi trebalo da nas zabrine?
Revidirani standardi ne promovišu upotrebu najnaprednijih i najefikasnijih tehnika, pogotovu onih koje se odnose na smanjenje emisija u vazduh, uključujući tu tehnike koje su već neko vreme u upotrebi.
Koji je to konkretno slučaj? Emisije NOx od čak 150 mg/Nm3 (i 180 mg/Nm3 ukoliko se ne primeni najefikasnija tehnika, poznata kao SCR) se predlažu ´ukoliko se koriste BAT´ za postojeća postrojenja, iako podaci pokazuju da čak i manje efikasne tehnike, kao što je SNCR, mogu dostići nivoe niže od 100 mg/Nm3 (srednje dnevne vrednosti).
Pored toga, pojedini propusti mogu da omoguće nekim operaterima ovih postrojenja da još više zagađuju ukoliko dodaju biomasu – poput ljuspica od drveta ili bio otpada – materijalima koje inače spaljuju, jer u tom slučaju ovi standardi se na njih ne odnose. Nadležni organi moraju da se postaraju da se ovi standardi primenjuju kad god se spaljuje otpad, kako bi se smanjili štetni efekti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Koji su sledeći koraci?
U krajnjoj istanci, pravi uticaj novih standarda u velikoj meri će zavisiti od toga kako će ih naše Vlade primeniti u praksi. Nacionalna i lokalna ekološka udruženja treba da pažljivo prate njihovu implementaciju i da pomognu nadležnim organima u tome.
Ovo je ključni momenat za akciju: uskoro će se krenuti sa revizijom radnih dozvola, a u onim zemljama gde se standardi implementiraju preko opšte obavezujućih propisa na sektorskom nivou, moguće je da je proces transpozicije u nacionalno zakonodavstvo već započeo.
Šta grupe građana mogu da urade?
Grupe građana imaju pravo da budu informisane i konsultovane u toku procesa izdavanja dozvola za industrijska postrojenja i mogu da formulišu preporuke za nadležne organe kako bi se ovi standardi zaista ispoštovali bez ikakvih daljih odlaganja.
Autor teksta: Roberta Arbinolo
Izvora: META magazine