0
LOŠE VESTI ZA SVE ONE KOJI U EU SAGOREVAJU OTPAD

Nova pravila za zeleno finansiranje u EU će zaustaviti finansiranje izgradnje insineratora za spaljivanje otpada – što je u velikoj meri uznemirilo predstavnike industrije i zabrinulo one države koje planiraju da sagorevanjem otpada proizvode energiju.

Spaljivanje je izostavljeno sa prvobitne liste Evropske komisije za delatnosti koje nose oznaku zelenih investicija, poznate kao taksonomija, koja je nedavno usvojena. To je izazvalo značajan potres u ovom sektoru jer to znači da ne mogu da računaju na veliku svotu novca, bilo od privatnih investitora ili iz EU fondova koji će se pozivati na taksonomiju. Postoji izvesna verovatnoća da će se na kraju inseneratori klasifikovati kao ˝braon˝investicije – tj. investicije za koje Evropska komisija smatra da su opasne po životnu sredinu.

„Ukoliko se dobijanje energije is otpada ne klasifikuje kao održivo, već naprotiv kao štetno po životnu sredinu i svrsta u ’braon’ taksonomiju, postoji rizik da neophodna privatna ulaganja u ova postrojenja neće biti realizovana,“ upozorava Peter Kurth, predsednik European Waste Management Association (FEAD).

Taksonomija ne samo da ukida zelena podsticajna sredstva sa postrojenja za sagorevanje otpada, već su ona skinute i sa lista za dobijanje EU finansiranja kao što su Resilience and Recovery Fond, European Regional Development Fond i Cohesion Fond, a Evropski parlament je već apelovao na države da minimizuju spaljivanje.

FEAD je istakao da su „veoma razočarani da je dobijanje energije iz otpada tako negativno prikazano u različitim zakonskim propisima,“ pozivajući donosioce odluka da još jednom razmotre ovu tehnologiju kao „aktivnost koja pozitivno doprinosi ciljevima smanjenja klimatskih promena“.

Pojedinačne države mogu da finansiraju i nabavljaju nove inseneratore. Te države još uvek zarađuju pare od taksi za odlaganje otpada na deponije i od prodaje električne energije ili toplotne energije. Ali izgradnja inseneratora je jako skupa, pa države često zavise od EU fondova kako bi mogle da ih izfinansiraju.

Razdor Istok-Zapad

Za tradicionalne pristalice dobijanja energije iz otpada kao što su Nemačka, Holandija i Skandinavske zemlje, promene iz Brisela neće biti toliko značajne. One već imaju dovoljno kapaciteta za tretman svog nerecikliranog otpada, a neke već počinju da zatvaraju ova postrojenja kako bi dostigle postavljene klimatske ciljeve.

Ali ovo je veliki problem za države, posebno za one u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, koje su računale na pare iz EU za izgradnju postrojenja za insineraciju. Markus Hauck, glavni šef finansija u EEW Energy from Waste, kompanije za sagorevanje, smatra da je „velika greška isključivanje spaljivanja otpada iz taksonomije,“ jer će to „sprečiti države da pronađu finansijska sredstva“ za izgradnju novih postrojenja za dobijanje energije iz otpada. Mnoge države planiraju izgradnju insineratora kako bi dostigle EU ciljeve za otpad.

2035. godine državama će biti dozvoljeno da samo 10% komunalnog otpada odlažu na deponije. Ali mnoge su još uvek daleko od tog cilja, sa Maltom koja prema podacima za 2019. godinu na deponije odlaže 92% otpada, a slede je Grčka sa 78% i Rumunija sa 76%.

Postavljanje tako visokih ciljeva zapravo stimuliše sagorevanje otpada, upozorava Janek Vähk, koordinator u Zero Waste Europe. „Postoji veliki pritisak da se smanji odlaganje otpada na deponije,“ kaže. To je zabrinjavajuće, „jer ne želimo da sa deponija pređeno na spaljivanje u insineratorima“.

Vlada Poljske u nacrtu svog Plana za oporavak i otpornost navodi da planira da investira 300 miliona evra za izgradnju oko 8 insineratora otpada koji bi mogli da sagore do 6,7 miliona tona otpada. Bugarska ima slične planove, a i Španija i Italija moraju da izgrade nova postrojenja.

Ovo moguće prebacivanje na sagorevanje brine i Evropskog komesara Mattia Pellegrinija, koji se nalazi na čelu jedinice za otpad u sektoru za zaštitu životne sredine, što je istakao na jednom događaju održanom prošlog meseca. Planovi za oporavak i otpornost su namenjeni podsticanju reciklaže, a ne proizvodnji energije iz otpada.

„Ovo je jedinstvena prilika za države članice da iskoriste te fondove za uspostavljanje neophodne infrastrukture koja bi im omogućila da ispune ambiciozne reciklažne ciljeve,“ rekao je, a prelazak na spaljivanje bi bio potpuno pogrešan pristup.

EU pokušava da smanji količine otpada, naročito plastičnog, tako što će uspostaviti više ciljeve za reciklažu. Od jula, zabranjena je upotreba plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu kao što su šolje, pribor za jelo i slamčice i obaveza da plastične boce mora da sadrže 30% recikliranih materijala do 2030. godine. Evropska komisija je usvojila i novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju koji ima za cilj da podstakne bolji dizajn proizvoda kako bi se olakšala ponovna upotreba i reciklaža. Nastavak sa praksom spaljivanja otpada može samo da ugrozi ostvarivanje ovih ciljeva, smatraju ekolozi.

Kada se jednom izgrade, inseneratori destimulišu reciklažu jer su lokalne samouprave često u obavezi da ispoštuju ugovore po kojima je jeftinije da se otpad spaljuje nego da se sortira i pošalje na reciklažu. Procenjuje se da su inseneratori samo u 2018. godini emitovali oko 95 miliona tona CO2, što je oko 2% od ukupnih emisija EU i Velike Britanije.

Ali industrija smatra da je ova zabrinutost bezrazložna, pozivajući se na strože standarde za emisije iz modernih insineratora. Ovaj sektor radi i na razvoju novih tehnologija za povraćaj metala iz pepela koji ostaje posle spaljivanja, čime se omogućava njegova ponovna upotreba.

„Naravno mi favorizujemo reciklažu, ali ne postoji zero waste,“ kaže Hauck, iz Energy from Waste. „Uvek će biti ostataka od otpada koji se ne mogu reciklirati, posebno od opasnog otpada, kao što je sav COVID-19 medicinski otpad koji trenutno spaljujemo.“

Autor teksta: Eline Schaart

Izvor: časopis Politico