Udruzenje Sredina

Vesti

Negativan uticaj pojedinih vrsta opasnog otpada na zdravlje ljudi u slučaju neadekvatnog upravljanja

Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema uzimajući u obzir potencijalne uticaje (akutne i hronične) pojedinih vrsta opasnog otpada na životnu sredinu i bezbednost i zdravlje ljudi. U cilju rešavanja ovog problema u Republici Srbiji, uspostavljen je zakonodavno-pravni i institucionalni okvir upravljanja otpadom. Opasan otpad zbog potencijalno visokog rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi predstavlja veliki problem u sistemu upravljanja otpadom i istim je potrebno upravljati uz primenu odgovarajućih mera zaštite u skladu sa opasnim karakteristikama. 

Opasna materija je svaka materija koja bi, zbog količine, koncentracije, fizičkih ili infektivnih svojstava mogla da predstavlja značajan rizik po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu (hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike).

Opasne materije se nalaze u mnogim proizvodima koji nas okružuju, kao što su iskorišćene baterije, otpadni lekovi, boje i lakovi, različite hemikalije, otpadno motorno ulje i dr. Takav otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi i štetno delovati na ostali živi svet. Zakon o upravljanju otpadom definiše odgovornosti i mere upravljanja opasnim otpadom, ali određene količine opasnog otpada i dalje ostaju van sistema upravljanja otpadom, što predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Posledice na zdravlje ljudi koje prouzrokuju opasne materije

Posledice koje uzrokuju opasne materije mogu biti akutne i hronične. Akutne nastaju nakon kratkotrajne izloženosti (npr. opekotine uzrokovane korozivnim materijama, udisanje toksičnih gasova, iritacija očiju) i obično su odmah vidljive. Hronične posledice nastaju nakon dugoročne izloženosti koja je često slabog intenziteta i mogu se manifestvovati tek nakon mnogo godina, pa su teško predvidive, a samim tim i njihov uzrok se teško može utvrditi.

Opasan otpad sadrži opasne materija i kao takav može izazvati povećanje smrtnosti ili povećanje učestalosti oboljenja, naročito opasnih ireverzibilnih bolesti ili može predstavljati ozbiljnu opasnost po životnu sredinu ukoliko se tretira, skladišti, transportuje ili odlaže na neadekvatan način.

Dejstvo štetnih agenasa na organizam

Toksičnost predstavlja nepovoljan (štetan) završetak niza dejstava pokrenutih izlaganjem hemijskom, fizičkom ili biološkom agensu.

Manifestacije toksičnosti: od blagih biohemijskih poremećaja do ozbiljnih oštećenja organa i smrti. Mogu biti reverzibilne ili ireverzibilne prirode koje uključuju: apsorpciju, transport, biotransformaciju u manje toksične ili toksičnije metabolite, interakciju sa ćelijskim makromolekulima, izlučivanje i dr.

Promene koje toksični agensi izazivaju obično nastaju na mestima primene (lokalno dejstvo) ili se ispoljavaju na pojedinim organima (npr. jetra) ili organskim sistemima (digestivni trakt, respiratorni ili kardiovaskularni sistem, organi za ekskreciju, centralni nervni sistem i dr.), tek posle resorpcije i distribucije toksikanata u organizmu (sistemsko dejstvo). Poznato je da lokalno dejstvo izazivaju materije koje dobro reaguju sa sastojcima tkiva i to najčešće u koži, sluzokoži organima za varenje, disanje, oku i dr. Ovakve efekte ispoljavaju jake baze i kiseline i dr. supstance koje imaju sposobnost da nagrizaju tkiva. Učinak na mestu kontakta se ispoljava u vidu slabih ili jakih zapaljenskih reakcija ili čak pojavom izumiranja tkiva -“hemijskih opekotina”. Intezitet oštećenja zavisi od količine, koncentracije, pH kiseline ili baze, vremenske ekspozicije, kao i individualnih karakteristika organizma (starosti organizma, prisustva hroničnih bolesti, stanja imuniteta, i dr.). Lokalno delovanje ne ostaje izolovano jer se gotovo uvek javljaju i sistemski (opšti) efekti. Ponekad je dejstvo hemijskih jedinjenja selektivno, tj. zahvata samo jednu vrstu ćelija, dok na druge ćelije i strukture deluje slabije ili uopšte nema uticaja (npr. toksin botulin deluje isključivo na završetke holinergičkih nervnih vlakana iz kojih sprečava oslobađanje hemoaktivne materije – acetilholina, koji je odgovoran za transmisiju nervnih impulsa sa ovih nervnih vlakana na efektorne ćelije).

Naučnici su 2007. godine upozorili na fetalnu ekspoziciju toksičnim supstancama koja rezultira “fetalnim programiranjem” na drugu i treću generaciju. Neophodan je novi pristup testiranju na opasne supstance jer 80% od glavnih hemikalija nikada nije testirano na štetni uticaj u toku ranog razvoja. Uticaj na sledeće generacije se ispoljava kroz pojave gojaznosti, diabetesa, kancera, hiperaktivnog sindroma sa poremećajem pažnje, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kao i deficita imunog sistema.

Uticaj otpadnih pesticida na zdravlje ljudi

Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pesticidi se prave od najrazličitijih materijala i sadrže otrove koji su svi u većoj ili manjoj meri štetni po čoveka. Prema nameni pesticidi se mogu podeliti prema nameni i to na:

  • akaricide-sredstva za suzbijanje štetnih grinja;
  • fungicide- sredstva za suzbijanje gljiva;
  • herbicide- sredstva za suzbijanje korova;
  • insekticide- sredstva za suzbijanje insekata;
  • limacide – sredstva za suzbijanje puževa;
  • nematocide- sredstva za suzbijanje štetnih nematoda;
  • rodenticide- sredstva za suzbijanje štetnih glodara;
  • repelente – sredstva za odbijanje divljači;
  • regulatore rasta- sredstva za regulaciju rasta biljaka;
  • okvašivače- sredstva za poboljšanje kvašljivosti i lepljivosti.

Do trovanja ljudi pesticidima dolazi na više načina – kroz usta, kožu, putem disajnih organa. Životinje se pesticidima truju najčešće konzumiranjem tretiranih biljaka, dok se biljke oštećuju neposredno tokom nanošenja pesticida. Čak i kada ne izazivaju akutna trovanja, pesticidi su opasni jer imaju sposobnost akumulacije u tkivima ljudi i životinja, a najviše u masnom tkivu, jetri i bubrezima.

Preporuka je da se skladištenje otpadnih pesticida vrši uoriginalnoj ambalaži, na suvom i tamnom mestu, van izvora toplote. Prilikom manipulacije otpadnim pesticidima potrebno je koristiti odgovarajuću zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, zaštne naočare i/ili vizire i sl. Imajući u vidu način manipulacije otpadinm pesticidima, potrebno je uvek koristiti odgovarajuće zštitne rukavice. Prilikom manipulacije otpadnim pesticidima (što je preporuka i prilikom manipulacije pesticidima koji su u upotrebi) potrebno je koristiti rukavice od materijala koje su pogodne za rad sa hemikalijama (nikada ne koristiti pamučne ili kožne rukavice). Za zaštitu ruku koje su izrađene u skladu sa adekvatnim standardom i označene kao pogodne za rad sa hemikalijama.

Prilikom manipulacije otpadnim pesticidima potrebno je koristiti i odgovarajuću zaštitnu odeću (odelo dugačkih rukava i nogavica koje je izrađeno do takvih materijala da u slučaju udesnog izlivanja i kvašenja odela ne propušta hemikalije). Takođe, u slučaju da su otpadni pesticidi u tečnom stanju i da se vrši pretakanje istih, potrebno je koristiti odgovarajuću zaštitu očiju (naočarei/ili viziri). Cilj nošenja naočara ili vizira jeste zaštita očiju i lica u slučaju prskanja ili raznošenja otpadnog pesticida. Zaštitna oprema mora biti odgovarajućih karakteristika (odgovarajuće staklo – prednost datinaočarima sa acetatnim staklom u odnosu na one naočare koje imaju staklo od polikarbonata), lagana, udobna za nošenje. Veoma pogodnu zaštitu lica i očiju pružaju viziri, koju daju kompletnu zaštitu očiju i kože lica. U pojedinim prilikama, prilikom manipulacije otpadnih pesticida, potrebno je koristiti i odgovarajuću zaštitu disajnih organa (maske, polumaske i sl.).

Uticaj otpadnih motornih ulja na zdravlje ljudi

Imajući u vidu hemijski sastav iskorišćenog ulja u smislu sadržaja sumpora, azota, hlora, fosfora, jedinjenja iz aditiva, i ostalog, ovi produkti su veoma štetni po ljudsko zdravlje uključujući i činjenicu da neki od njih imaju i kancerogena svojstva. Iskorišćena motorna ulja su opasna po životnu sredinu, zapaljiva, isparljiva i toksična. Trenutni efekti su gotovo zanemarljivi, a štetna dejstva na zdravlje ljudi se mogu ispoljiti vremenom. Otpadna motorna ulja predstavljaju opasnost zato što nakon upotrebe, motorno ulje menja svoja osnovna svojstva i može da sadrže mnoge primese zagađujućih materija.

Ostatke ulja ili ona koja nisu za upotrebu treba zadržati u originalnoj ambalaži, na suvom i tamnom mestu, van izvora toplote.

Korišćenje ulja kao energenta na neadekvatan način velika je pretnja kvalitetu vazduha. U uslovima stalnog porasta cene energenata, veoma je česta pojava korišćenja otpadnog ulja na tehnički neispravan način jer se obično koriste nepropisna ložista, a sam proces sagorevanja se obavlja na niskim temperaturama bez potrebnog monitoringa procesa sagorevanja i koncentracije emitovanih jedinjenja. Imajući u vidu sastav otpadnih ulja u smislu sadržaja sumpora, azota, hlora, fosfora, raznih jedinjenja iz aditiva, produkti sagorevanja mogu biti veoma štetni po ljudsko zdravlje, uključujući i činjenicu da neki od njih imaju i kancerogena svojstva.

Vrlo male koncentracije ulja u pitkoj vodi izazivaju akutne smetnje kod ljudi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja.

U cilju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, otpadnim motornim uljima potrebno je upravljati u skladu sa regulativom kojom se bliže uređuje postupanje sa opasnim otpadom. Otpadna ulja se sakupljaju u posude koje su pogodne za njihovo bezbedno sakupljanje, odnosno transport i obeležene na propisan način. Skladištenje otpadnih ulja vrši se u skladištu koje ima naročito:

  1. tankvane sa sekundarnom zaštitom od iscurivanja;
  1. stabilnu podlogu otpornu na agresivne materije i nepropusnu za ulje i vodu sa opremom za sakupljanje prosutih tečnosti i sredstvima za odmašćivanje;
  2. sistem za potpuni kontrolisani prihvat zauljene atmosferske vode sa svih površina, njihov predtretman u separatoru masti i ulja pre upuštanja u recipijent i redovno pražnjenje i održavanje separatora;
  3. sistem za zaštitu od požara, u skladu s posebnim propisima.

Odgovarajućim skladištenjem otpadnog ulja minimizuju se mogućnosti za njegovo nekontrolisano izlivanje i kontaminaciju životne sredine. U skladištu otpadnih motornih (hidrauličnih i drugih vrsta ulja koja imaju opasan karakter) potrebno je postaviti i adekvatnu opremu za reagovanje u slučaju udesnog izlivanja kao što su različiti apsorbenti (upijači i sl.). U slučaju manipulacije (pretakanja) otpadnog ulja unutar skladišta opasnog otpada, potrebno je primeniti odgovarajuće mere zaštite ruku, tela (zaštitna odeća i obuća) i lica (zaštitne naočare ili viziri).

Uticaj otpada koji sadrži živu i druge teške metale na zdravlje ljudi

Teški metali (uključujući živu) su izuzetno toksični i u minimalnim dozama. Veliki problem u vezi sa trovanjem ovim elementima je jako teško izlučivanje njihovih atoma iz organizma, tako da posledice mogu da se osećaju godinama. Donji prag otrovnosti praktično ne postoji, tj. i najmanja njihova količina u organizmu je jako štetna.

Unutar fluo-cevi se nalazi živa (Hg) u obliku pare niskog pritiska (približno 1/100 atmosferskog pritiska). Zbog tako niskog pritiska, količina žive u jednoj fluo-cevi je mala i iznosi svega desetak miligrama.

Praćenje događanja u ekosistemu su ukazala na sledeće negativne pojave u slučaju izlaganja teškim metalima: snižen broj spermatozoida, neplodnost, genitalni deformiteti, hormonima indukovani humani kanceri, neurološki poremećaji kod dece (hiperaktivnost, poremećaj pažnje, snižen IQ, reakcije besa) kao i razvojne i reproduktivne probleme u životinjskom svetu. U ovom kontekstu treba spomenuti bolest Minimata – trovanje metil živom u gradu Minimata u Japanu, koja je nastala usled nekontrolisanog izlivanja otpadnih voda sa teškim metalima iz lokalne fabrike za proizvodnju hemikalija.

Iz gore navedenih razloga, odgovarajuće upravljanje otpadom koji sadrži teške metale je od izuzetne važnosti. Prilikom upravljanja otpadom koji sadrži teške metale (npr. fluo cevi sa sadržajem žive) potrebno je preduzimeti odgovarajuće mere u cilju sprečavanja rasipanja otpada i dospevanja komponenti otpada koje sadrže teške metale u životnu sredinu.

Jedna kompaktna fluorescentna (štedljiva) sijalica sadrži oko pet miligrama žive, dok kod ravnih fluorescentnih lampi količina žive varira između 5 i 10 miligrama, tako da jedna tona ovih lampi sadrži između 25 i 50 grama žive. Zato je neophodno pravilno zbrinjavanje fluorescentnih sijalica, koje u suprotnom, mogu imati veoma negativan efekat po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ukoliko dođe do oštećenja (pucanja) fluocevi, potrebno je napustiti prostoriju i što intenzivnije je izvetriti u trajanju od najmanje deset minuta. Osim žive u obliku pare, na unutrašnjoj strani staklenog balona cevi se nalazi fluorescentni sloj u čiji sastav ulaze još neki hemijski elementi, koji su takođe vrlo toksični. U slučaju oštećenja, ne udisati vazduh iz okoline tek slomljene fluo-cevi i preduzeti mere opreza da ne bi došlo do posecanja njenim krhotinama.

Uticaj PCB i PCB otpada na zdravlje ljudi

Polihlorovani bifenili (PCBs – eng. рolychlorinated biphenylssu smeša sintetičkih organskih jedinjenja sa istom osnovnom hemijskom strukturom, poznati kao hlorovani ciklični ugljovodonici – bifenili.

Najvažnije karakteristike su:

  • Tečno agregatno stanje na sobnoj temepraturi, od bezbojne uljane tečnosti, preko viskoznije tamne tečnosti, do žute i crne smole, gustine: 1,182 – 1,566 kg/dm3,
  • Mala rastvorljivost u vodi,
  • Dobra rastvorljivost u mastima i većini neorganskih i organskih rastvarača,
  • Relativno visoka temperatura paljenja, u opsegu od 140 °C do 200 °C;
  • Mala električna provodljivost, odnosno visoka dielektrična konstanta, što im omogućava primenu kao izolatorskog fluida u električnim uređajima.
  • Velika termička provodljivost.
  • Velika termička i hemijska stabilnost, što obezbeđuje primenu u uređajima gde je potreban prenos toplote.

Zbog prethodno nabrojanih karakteristika imala su širok spektar upotrebe najčešće kao procesna, elektroizolaciona ili maziva/ulja. Našla su veoma široku komercijalnu primenu u transformatorima, kondenzatorima, električnim motorima sa tečnim hlađenjem. Ipak i pored svojih dobrih tehničkih karakteristika i primene u industriji (pre svega elektro industriji), utvrđeno je da PCB ima sledeće opasne karakteristike:

  1. toksičnost (toksičan samo ako se direktno unosi u organizam duže vreme u koncentracijama iznad 0.1%),
  2. kancerogenost (prema IARC -International Agency for Reasearh of Cancer, spada u grupu 2B verovatno kancerogenih supstanci čiji je uticaj manje pouzdano određen);
  3. bioakumulativnost (akumulira se u živim organizmima, lako ulazi u lanac ishrane, skladišti se u masnim tkivima).

U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, vlasnik uređaja (transformator, kondenzator i sl.) koji sadrži ili može da sadrži PCB dužan je da isti prijavi nadležnom ministartsvu, obeleži ga, dostavi Plan zamene, obezbedi njegovu dekontaminaciju, dostavi podatke o PCB otpadu i sl.

Tokom eksploatacije, ali i skladištenja uređaja koji sadrže PCB i/ili OCB otpada moguća je pojava akcidentnih situacija – udesa. U takvim situacijama može doći do ugrožavanja zdravlja ljudi i životne sredine usled direktnog, nekontrolisanog izlaganja fluidu koji sadrži PCB ili zagađujućim produktima nastalim od PCB. Radi zaštite zdravlja, neophodna je upotreba adekvatne zaštitne opreme i poštovanja procedura.

U slučaju manjeg curenja ulja iz PCB kontaminiranih uređaja potrebno je isto prikupiti krpama ili apsorbentima, mesto curenja popraviti bez upotrebe izvora toplote. U slučaju manjeg izlivanja PCB ulja na betonske površine potrebno je koristiti odgovarajuća sredstva za pranje i čišćenje. Ukoliko je došlo do manjeg izlivanja na zemljište, kontaminirana površina se mora ukloniti (zemlja, kamen i sl.). Ukoliko postoji i najmanji rizik od zagađenja podzemnih voda, moraju se preduzeti sve mere da se rizik otkloni.

U slučaju izlivanja PCB većeg obima potrebno je odmah obavestiti Sektor za vanredne situacije (MUP), najbližu ekotoksikološku mobilnu ekipu, ministarstvo nadležno za pitanja zaštite životne sredine i hitnu pomoć. Zaposleni koji učestvuju u odgovoru na udes moraju biti opremljeni adekvatnom zaštitnom opremom (zaštitne rukavice, zaštitan odeća, zaštitne naočare/viziri). Kontaminiranu površinu potrebno je obeležiti i ograničiti dalji tok izlivanja branama ili apsorpcionim sredstvima i preduzeti druge mere sanacije.

U slučaju manipulacije ili reagovanja na udesnu situaciju izlivanja PCB kontaminiranog ulja, potrebno je koristiti nepropusne rukavice, zaštitno odelo i obuću. Zaštitna oprema mora biti izrađena od materijala koje su otporne na hemikalije (Napomena: prilikom dužeg izlaganja PCB prirodna i sintetička guma i neke vrste plastike degradiraju). Zaštita očiju  je obavezna ukoliko postoji opasnost od prskanja PCB kontaminiranih fluida. PCB je slabo isparljiv pri ambijentalnoj temperaturi te zaštita disajnih organa nije potrebna pri manjim curenjima. U slučaju požara PCB neophodna je upotreba odgovarajućih zaštitnih maski ili nezavisnih aparata za disanje.