Napravljeni da se kvare
Napravljeni da se kvare: vreme je da povratimo kontrolu nad našim proizvodima
Širom EU, do 2020. godine biće bačeno 12 miliona tona električnog i elektronskog otpada – što je ekvivalentno težini oko milion autobusa. Razlog za to nije samo što gomilamo sve više i više stvari, već se stvari koje imamo sve više i sve češće kvare.
Zbog čega je to važno?
Reciklaža telefona je znatno složenija od reciklaže knjige.
I to treba da je poslednja solucija.
Neke stvari je lako reciklirati: predmeti od metala, stakla i papira mogu se uništiti i onda od njih napraviti nove sirovine. Ali sa elektronskim uređajima to nije slučaj. Unutar telefona, tableta, laptopova su slepljeni spojevi od plastičnih masa, metala retkih zemalja, toksičnih hemikalija i mnogo toga još. Osim metalnih delova, ostali se ne mogu reciklirati.
Umesto toga, za proizvodnju novih proizvoda koriste se prirodni resursi koji se ne mogu zameniti.
To je delimično zbog toga što je većina proizvoda tako napravljena da ih je veoma teško rastaviti i reciklirati ili ponovo upotrebiti – tako da oni završe na nekoj deponiji ili u postrojenju za spaljivanje otpada. Drugi delovi, kao što su metali retkih zemalja, jednostavno se ne mogu ponovo iskoristiti za reciklažu, jer su prisutni u jako malim količinama u ovim uređajima.
Velika potrošnja energije i uticaj na klimu
Najveći deo energije koju proizvod konzumira utroši se tokom proizvodnog procesa. 70% energije koju jedan laptop tokom svog životnog veka utroši otpada na njegovu izradu, a za proizvodnju tzv. “pametnih“ telefona utroši se energija ekvivalenta onoj potrebnoj za napajanje 1200 sijalica sat vremena.
I ako često menjamo ove uređaje, taj uticaj se povećava. Ako poredimo mašine za pranje veša koje traju 5 godine sa onima koje traju 20 godina, njihova potrošnja energije i potencijal globalnog zagrevanja je za oko 40% viši od onih koje traju 20 godina, čak i kad se uzmu u obzir buduća unapređenja u pogledu energetske efikasnosti.
Ko je za to kriv?
Proizvođače često optužuju da namerno prave proizvode koji se kvare relativno brzo – tzv. planirano zastarevanje proizvoda. Ove optužbe su najčešće upućene IT industriji, čiji proizvodi imaju kratak životni vek i teško se popravljaju.
Takođe,ovi proizvodi brzo zastarevaju i ne mogu se više koristiti iz raznoraznih razloga. Važne softverske nadogradnje koje nisu kompatibilne sa starijim proizvodima mogu naterati potrošače da kupe nov uređaj, iako je stari još uvek u funkciji.
Nema vremena za testiranje, treba da prodamo TV!
Velika brzina kojim novi model proizvoda zamenjuje stari, može da dovede do toga da nema dovoljno vremena da se ispitaju njegovi nedostaci koji mogu da prouzrokuju različite kvarove. Konkretno za proizvodnju TV-a to znači da se vreme za testiranje potencijalnih nedostataka skraćuje sa nekoliko meseci na nekoliko nedelja – to znači da će se dijagnostifikovati samo najočiglednije slabosti, ali ne i one za koje je potrebno detaljnije ispitivanje.
Kako do rešenja?
- Pre nego što nešto kupite zapitajte se – da li mi je to zaista potrebno? Nekada je pametnije nešto rentirati ili pozajmiti, nego ga odmah kupiti – npr. obična bušilica se u proseku koristi samo 13 minuta tokom svog životnog veka.
- Pokušajte da smanjite kupovinu – to vam može doneti i nešto više osim uštede novca.
- Kada treba nešto da kupite, kupujte stvari koje duže traju ili se lako popravljaju, tako da nećete morati brzo da kupite nov proizvod. Potražite na sajtu http://ifixit.org besplatna uputstva za popravku da biste videli koliko lako može da se popravi proizvod koji vas zanima.
Jack Hunter
Izvor:sajt http://makeresourcescount.eu