Nemačka želi da ukine EU ciljne vrednosti za reciklažu
Nemačka, najuticajnija zemlja EU i njen vodeći recikler, tražila je da se izbace predložene ciljne vrednosti za reciklažu iz paketa propisa u oblasti cirkularne ekonomije koji je predložila Evropska komisija. Ovim predlogom Evropske komisije predviđen je porast stope reciklaže komunalnog otpada širom EU na 60% do 2025. godine i na 65% do 2030. godine, kako bi se u današnjem svetu sa ograničenim resursima stvorili uslovi za uspostavljanje ekonomije u kojoj se što je moguće manje stvari baca. Međutim, prema dokumentu koji cirkuliše među diplomatskim radnim grupama i u koji je sajt EurActiv.com imao uvid, Nemačka želi da se iz ovog predloga izbace bilo kakve ciljne vrednosti za reciklažu na najmanje tri godine.
Aktivisti upozoravaju da ukoliko se predlože nove ciljne vrednosti 36 meseci nakon što ovaj paket propisa stupi na snagu, one bi mogle biti niže. Kažu da mere koje su predložene na dobrovoljnoj bazi nisu dale očekivane rezultate, a predlog bilo kakvih novih ciljnih vrednosti morao bi da prođe dugotrajnu zakonodavnu proceduru iz početka.
Prema podacima Eurostata, Nemačka je vodeći recikler u Evropi i već je dostigla ciljnu vrednost za 2030. godinu. Ali stopa reciklaže znatno varira širom EU. Naši izvori kažu da će Kipar, Letonija, Litvanija i Bugarska podržati ideju koja dolazi iz Berlina, dok su Velika Britanija, Italija, Finska i Grčka spremni da ovaj predlog razmotre. Ovo još uvek nije zvanično potvrđeno.
Postoji bojazan da bi ovakav stav Nemačke imao negativan efekat i za druge predloge koji se nalaze u nacrtu paketa 6 propisa koji se tiču deponija, otpada, ambalaže, istrošenih vozila, baterija i akumulatora i otpada od električne i elektronske opreme. Ciljne vrednosti za smanjenje otpada koji se odlaže na deponije su kontraverzne i očekuje se da će im se nekoliko zemalja članica iz Istočne Evrope suprotstaviti.
Stephane Arditi, iz European Environmental Bureau je rekao, “Ukoliko dobijemo potvrdu da je Nemačka zaista predložila da se ukinu ciljne vrednosti, onda to predstavlja veliku grešku. Time bi industrija i privreda bile lišene zakonskog podstreka koji im je potreban i poslala bi se loša poruka drugim zemljama članicama EU koje nisu na nivou Nemačke u pogledu upravljanja otpadom.”
“Više ciljne vrednosti nisu samo potreba životne sredine, već i jedan od preduslova za uspostavljanje cirkularne ekonomije, što podrazumeva nova radna mesta i zaštitu životne sredine,” kaže Ferran Rosa, iz NVO Zero Waste Europe.
Industrijski sektor podržava ciljne vrednosti
Izvori iz industrije se slažu da su ciljne vrednosti ključni pokretač za porast stope reciklaže, naročito u članicama EU iz Istočne Evrope, gde postoji nedovoljno razvijena infrastruktura za prikupljanje i tretman otpada. U PVC sektoru, program na dobrovoljnoj bazi pomogao je da se do danas reciklira 500.000 tona PVC-a. Cilj je da se do 2020. godine dostigne vrednost od 800.000 tona.
“Ciljne vrednosti su važne, jer nam daju cilj kome težimo,” kaže Brigitte Dero iz VinylPlus, industrijskog udruženja proizvođača PVC-a. “Ciljne vrednosti mogu biti izuzetno pozitivne,” rekla je u jednom intervjuu EurActiv-u.
Tetra Pak, kompanija za pakovanje hrane iz Švedske, takođe podržava ciljne vrednosti i traži zabranu odlaganja na otpad reciklabilnih proizvoda, kao što je ambalaža od pića. “Trebalo bi da težimo ka boljim rezultatima kako se približavamo 2030. godini,” kaže Erika Mink, potpredsednik za odnose sa javnošću u Tetra Pak-u. “Za nas to znači implementaciju hijerarhije upravljanja otpadom, što znači da nijedna ambalaža ne treba da ide na deponije,” rekla je EurActiv-u u martu ove godine. Međutim, naglasila je da će zemljama iz Istočne Evrope “trebati malo više vremena”. “Kao proizvođač, suočavamo se sa izazovom da prikupimo dovoljno otpadne ambalaže u tim zemljama. Ali ove zemlje mogu puno da nauče iz iskustva zemalja poput Nemačke ili Belgije, koje imaju mnogo veće stope reciklaže,” kaže Mink .
Gde je tu ambicija?
Evropska komisija je već smanjila ciljnu vrednost za 2030. godinu za 5% (sa 70% na 65%), posle povlačenja i dorade prvobitno predloženog paketa propisa, koji je pripremila prethodna Barozova administracija. Ovaj paket je povučen 2014. godine, pod izgovorom da je potrebno izraditi “bolje propise”, čiji je najveći zagovornik bio prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timmerman. On je obećao da će novi predlog, koji je izašao 2015. godine, biti
“ambiciozniji”.
Ova odluka – kojoj su se usprotivili nacionalni ministri životne sredine – je donekle doneta kako bi se prikupila podrška dovoljno zemalja članica da ovaj paket uđe u nacionalne propise. Savet ministara EU i Evropski parlament mogu da predlože amandmane na nacrt predloga, ali moraju da se saglase sa tekstom predloženih propisa pre nego novi paket propisa za cirkularnu ekonomiju bude usvojen.
Očekuje se da će članovi Evropskog parlamenta tražiti u svom amandmanu da se vrati prvobitno predložena ciljna vrednost od 70% reciklaže do 2030. godine, što ukazuje da će pregovori sa Savetom biti vrlo problematični, ukoliko Nemačka ostane pri svom zahtevu. Slovačka, koja je preuzela šestomesečno predsedavanje EU, je rekla da će raditi na tome da se ovaj dogovor postigne do kraja njenog mandata u decembru ove godine. Ona ima procenat reciklaže komunalnog otpada od 6%.
Dokument koji je procureo
Nemački dokument dovodi u pitanje metod izračunavanja stope reciklaže koji favorizuju zvaničnici Komisije u predloženom paketu, sa kojim se na kraju moraju usaglasiti i Savet ministara i Evropski parlament. Berlin podržava drugi metod i predlaže da se on koristi najmanje tri godine, ali samo za prikupljanje podataka. Tek kad istekne taj period od tri godine, Komisija treba da razmotri da li da uvede ili ne ciljne vrednosti za reciklažu, kaže se u ovom dokumentu.
U ovom dokumentu se kaže: “Jedno moguće rešenje po pitanju određivanja ciljnih vrednosti je uvođenje nove metode izračunavanja, kako bi se ona procenila na osnovu već postojećih odredbi o ciljnim vrednostima, prikupili podaci i iskustva, na osnovu čega bi se odredio trenutni status zemalja članica. “Na osnovu rezultata dobijenih sa tim metodom izračunavanja, Komisija treba da predloži nove ciljne vrednosti 3 godine nakon što stupi na snagu dopunjena direktiva.”
Nemačka i Danska podržavaju metod gde standardnu stopu gubitka određuje sam recikler. Procenat koji predstavlja gubitak otpada u samom procesu, dobija se iz stope reciklaže. Taj procenat će varirati od jedno do druge zemlje članice, dok Komisija favorizuje harmonizovani način merenja stope reciklaže, koji se zasniva na tome koliko otpada uđe u proces reciklaže.
“Kada najuspešniji recikleri Evrope dižu svoj glas protiv ciljnih vrednosti koje su već dostigli, postavlja se pitanje validnosti njihove sopstvene statistike,” kaže predstavnik Zero Waste Europe Ferran Rosa.
Autor: James Crisp
Izvor: EurActiv.com