0
Paket novih EU propisa bi trebalo da otpad pretvori u zlato

Napredak ka prelazu na cirkularnu ekonomiju u Evropi se postepeno ubrzava, jer je paket mera za smanjenje količine otpada i proizvodnju kvalitetnijih proizvoda ušao u sledeću fazu izrade ovih propisa u EU.

Propisi koji bi trebalo da smanje količine opada od hrane, reciklabilne ambalaže i smanje zagađenje mora otpadom, su razmatrani od strane Evropskog parlamenta koji ima velike ambicije u ovoj oblasti. Mere koje se odnose na neka kontraverzna pitanja kao što su tzv. planirano zastarevanje proizvoda (proizvođači namerno skraćuju životni vek svojih proizvoda da bi naterali potrošače da ih češće kupuju) i toksične komponente u proizvodima bi trebalo da se formulišu nekim zakonima u narednim godinama.

To su ključni koraci za prelazak na cirkularnu ekonomiju, koja bi omogućila oko 860.000 novih radnih mesta, veću kupovnu moć potrošača i znatno čistiju životnu sredinu.

Krajem maja objavljen je nacrt izveštaja vođe Italijanskih socijalista i članice Evropskog parlamenta Simone Bonafè, koji nagoveštava kakav će stav Evropski parlament zauzeti u pregovorima o finalnom tekstu predloženih propisa sa vladama država članica.

Izveštaj je ambiciozniji i zahteva jasnija pravila u odnosu na prvobitni predlog Evropske komisije. Ovaj izveštaj biće osnov za glasanje u novembru ove godine. Komitet za životnu sredinu sprema amandmane na ovaj izveštaj pre glasanja u novembru, a onda će se Evropski parlament izjasniti o predloženim propisima negde početkom 2017. godine.

Dobro i loše u izveštaju

Dakle, koliko su dobre sugestije Simone Bonafè koje se odnose na izmene Okvirne direktive o otpadu, Deriktive o ambalaži i ambalažnom otpadu i Direktive o deponijama?

Prevencija stvaranja otpada (Član 9)

– količina otpada od hrane treba da se smanji za pola do 2030. godine;

– količina otpada koji zagađuje mora treba da se smanji na pola  do 2030. godine;
– smanjenje opasnih hemikalija u proizvodima tako što bi im se lakše ušlo u trag;

– sprečiti planirano zastarevanje proizvoda kako se proizvodi ne bi namerno kvarili;

– smanjenje otpada iz komercijalnih i servisnih sektora;
– prevencija bacanja otpada na javnim mestima tako što bi se sprečila upotreba proizvoda za jednokratnu upotrebu, kao što je na primer pribor za jelo za jednokratnu upotrebu;
– smanjiti količine suvišne i toksične amabalaže;

– promovisati depozitne sisteme kako bi se podstakla ponovna upotreba ambalaže, na primer boca;

– veća podrška za popravku proizvoda;
– dopuna Direktive o eko-dizajnu koja bi obuhvatila sve glavne kategorije proizvoda, uključujući i ne-energetskeproizvode, kao što su građevinski materijali, tzv. bio-based hemikalije (hemikalije koje se proizvode iz biomase), tekstil i nameštaj. Ova direktiva bi trebalo da sadrži i obavezujuće delove koji se odnose na resursnu efikasnost, npr. više recikliranih sastojaka i duži vek trajanja.

Prikupljanje otpada


Bonafè zahteva obavezno odvojeno prikupljanje papira, metala, plastike i stakla, kako bi se obezbedio visok kvalitet ponovnog iskorišćenja korisnih materijala. Ova obaveza se proširuje i na druge tokove otpada, kao što su drvo, tekstil i bio-otpad. Bonafè predlaže produženje zabrane odlaganje odvojeno prikupljenog otpada na deponije kako ovaj otpad ne bi završio u insineratorima.

Ponovna upotreba i reciklaža

– Ciljne vrednosti za popravku & reciklažu za 2030. godinu podignute na 70%, a za ambalažni otpad na 80%;
– Uvođenje samo jedne metode za izračunavanje postignutih ciljnih vrednosti, od 4 koje su trenutno na snazi. To je neophodno kako bi se dobila jasna slika o postignutim rezultatima i moglo lakše da se ustanovi koji su problemi i  mogućnosti;

– Da se najmanje 65% ukupnog bio-otpada kompostira do 2025. godine.

Loši aspekti ovog predloga

– Samo jedna ciljna vrednost za reciklažu i ponovnu upotrebu ne razdvaja otpad koji je recikliran od onog koji se može ponovo upotrebiti. Potrebno je uvesti dve odvojene ciljne vrednosti za ova dva načina postupanja sa otpadom.

– Takođe, član 11a dozvoljava onim zemljama koje imaju loše rezultate u oblasti upravljanja otpadom da se izvuku jer im dopušta da traže izuzeće.

To će samo povećati raskol između zemalja sa naprednom politikom upravljanja otpadom i onim koji zaostaju. Izuzeća treba da se zasnivaju na nekim drugim kriterijumima, na primer na ukupnoj količini proizvedenog otpada (koji je ispod neke zacrtane vrednosti) ili proizvedenog preostalog otpada (koji je ispod neke zacrtane vrednosti).

EEB Waste policy officer Piotr Barczak


Izvor: sajt http://makeresourcescount.eu