OBJAVLJEN PLAN ZA HEMIJSKI DETOKS EVROPE
Sredinom oktobra objavljen je dokument koji bi mogao da rapidno smanji zagađenje hemikalijama u Evropi. NVO organizacije su pozdravile objavljivanje EU Strategije o hemikalijama za održivi razvoj, jer su godinama upozoravali da je neophodno preduzeti neke mere kako bi se zaštitili od opasnosti koje dolaze od hemikalija.
14. oktobra Evropska komisija je objavila planove za najveće izmene propisa koji regulišu bezbednost hemikalija u protekloj deceniji. Evropa već ima najstrožije propise na svetu u oblasti upravljanja hemikalijama, ali njihova implementacija je vrlo usporena i ne uspeva da zaustavi porast proizvodnje hemikalija i smanji zagađenje koje izazivaju, a većina njih su toksične.
Evropska komisija (EK) je sada objavila neke od mera koje planira da preduzme u narednom periodu, a u narednim mesecima i godinama se očekuju predlozi za konkretne reforme propisa u ovoj oblasti. NVO koje se bave životnom sredinom, potrošačima i zdravljem su pozdravile donošenje planova koji mogu da doprinesu izbacivanju iz upotrebe velike količine toksičnih supstanci koje se gomilaju u Evropskim domaćinstvima, na radnim mestima i u životnoj sredini. U Evropi se koristi oko 100.000 supstanci, od čega je njih 74% opasno. Svakodnevno izlaganje brojnim toksičnim supstancama dovodi se u vezu sa sve većim brojem zdravstvenih problema, smanjenim fertilitetom, problemima u razvoju, kao i sa smanjenjem i postepenim istrebljenjem populacije pojedinih insekata, ptica i sisara. Poslednja istraživanja sprovedena u EU su pokazala da je dve trećine Evropljana zabrinuto zbog izlaganja opasnim hemikalijama.
Tatiana Santos, policy menadžer za hemikalije u EEB-ju, kaže: “Mi pozdravljamo donošenje ove strategije za životnu sredinu bez toksičnih materija i njen krajnji cilj koji je „nula zagađenja“, jer se suočavamo sa ozbiljnim opasnostima od ovog nevidljivog neprijatelja. Sva istraživanja pokazuju da je javnost sa pravom zabrinuta zbog štetnog uticaja hemikalija koje se nalaze u njihovim domovima, kancelarijama i životnoj sredini, koje polako i neprimetno dovode do oboljevanja mnogih od njih i članova njihovih porodica. EU je registrovala njihovu zabrinutost i odlučila da uradi nešto po tom pitanju. Sada preostaje da se ova deklaracija o namera pretvori u konkretne akcije. Raniji apeli da se EK ozbiljno pozabavi ovim problemom nisu urodili plodom, ali ova nova EK predvođena Von der Leyen stiče sve više reputaciju da je fokusirana na postizanje konkretnih rezultata. Više ne možemo da dozvolimo da nam godine prolaze u ´paralizi analizama´ od strane zvaničnika. ”
“Sada je prelomni trenutak za sve one hemijske kompanije koje su se neprekidno opirale bilo kakvom napretku, umesto da ga prihvate. Njima će za to svakako biti ponuđena odgovarajuća finansijska stimulacija, mada još uvek ne postoje finansijske obaveze koje bi naterale zagađivače da plate zato što zagađuju. ”
“Radujemo se saradnji sa svim Evropskim institucijama, kako bi omogućili da ova strategija da konkretne rezultate i da se predložene mere sprovedu što je to pre moguće. ”
Šta će se to promeniti? Dobre vesti
Konačno, najtoksičnije hemikalije će postepeno biti zabranjene u proizvodima za opštu upotrebu. Bilo koja supstanca koja izaziva rak, genetske mutacije, utiče na plodnost ili endokrini sistem, spada u perzistentne i bioakumulativne supstance, utiče na imune, neurološke i respiratorne sisteme ili ima specifičnu toksičnost za određene organe, više neće biti dozvoljena u proizvodima kao što su ambalaža za hranu, igračke, proizvodi za negu dece, kozmetički preparati, detergenti, nameštaj i tekstil.
Obećano je da će se mnogo brže sprovesti sve mere koje se odnose na veoma problematične endokrine disruptore, što se zahteva još od 1999. godine. Izbacivanje iz upotrebe tzv. ´večno prisutnih hemikalija´ pod nazivom PFAS, koje su danas prisutne u krvi gotovo svih nas.
Ova strategija pokazuje da su bezbednost i ekološka održivost budućnost Evropske industrije. Praktično govoreći, ovo ukazuje da će se fokus EU zakonodavstva prebaciti sa ,,bezbedne“ upotrebe opasnih hemikalija na izbegavanje da se one uopšte koriste. Takođe, biće podržan prelazak na bezbednije i ekološkije supstance i tehnologije.
Znatno pooštrena provera bezbednosti hemikalija i „nula tolerancija za neslaganje“, znači da će sa tržišta biti povučene sve hemikalije koje ne ispunjavaju zakonske obaveze. Danas se na tržištu nalazi mnogo hemikalija koje nisu u saglasnosti sa važećim propisima.
Jedna od novih obaveza je i čistija reciklaža. To je veoma značajan kriterijum imajući u vidu rastući broj opasnih hemikalija koje se pojavljuju u različitim frakcijama otpada i završavaju u novim proizvodima napravljenim od recikliranih materijala. Novi propisi koji regulišu proizvode koji se stavljaju na tržište EU će onemogućiti da se opasne hemikalije uopšte nađu u proizvodnom procesu.
To znači stop za hemikalije koje su zabranjene ali se još uvek prave i izvoze van Evrope.
Šta nedostaje? Loše vesti
U ovoj strategiji ne postoji konkretan cilj za smanjenje proizvodnje hemikalija, iako se predviđa njihov veliki porast, a većina njih je toksično.
Zagađivači i dalje ništa ne moraju da plate. NVO sektor se plaši da će velika količina novca poreskih obaveznika otići industriji kako bi prešla na proizvodnju bezbednijih hemikalija, a da neće biti nikakvih taksi za upotrebu opasnih supstanci ili naknada za monitoring zagađenja ili čišćenje kontaminirane životne sredine i vode za piće. Javnost plaća milijarde evra za troškove lečenja, dok je hemijska industrija u rukama nekih od najbogatijih i politički najmoćnijih Evropljana.
,,Paraliza analizama“ je taktika koju industrija koristi, a koju su smislili veliki duvanski lobiji. Industrija je uspela da se izbori za procenu uticaja na životnu sredinu u svim EU propisima. Zbog toga će doći do zastoja u primeni mera iz ove strategije od najmanje godinu dana. Komisija se obavezala da će završiti izradu Strategije o hemikalijama do 2024. godine. To znači da ova strategija možda ništa neće postići.
Radnici su danas u velikoj meri zanemareni, iako je rak glavni uzrok smrti izazvanih profesionalnim oboljenjima i u najvećoj meri ga prouzrokuje samo 10 supstanci.
Nema nikakvih jasno definisanih mera da se ovo spreči. Industrija odlučuje koje će toksikološke podatke o svojim proizvodima dostaviti nadležnim organima i obično ne prihvata studije koje objavljuju nezavisni naučnici a koje ukazuju na njihova štetna dejstva. Donosioci odluka se slažu da su nezavisni podaci prioritet, ali i dalje ne vidimo progres po tom pitanju.
Mikro mere za nanomaterijale. Iako ove supstance imaju veoma zabrinjavajuće osobine, i dalje ne znamo koji nanomaterijali, gde i koliko se koriste. Sve institucije EU pozivaju na promene, ali EK prati zahtev industrije da se ,,ide polako“.
Autor teksta: JACK HUNTER
Izvor: META – THE NEWS CHANNEL OF THE EUROPEAN ENVIRONMENTAL BUREAU