OPADANJE RECIKLAŽE U ŠVEDSKOJ
Švedska nije poznata kao zemlja kojoj nedostaju inovacije. Naprotiv, u 2016. godini po Globalnom indeksu inovacija Cornell Univerziteta, Švedska se nalazila odmah iza Švajcarske kao druga najinovativnija zemlja u svetu. I mada je Švedska najpoznatija po inovacijama kao što su „Solarni sistem za proizvodnju bezbedne vode (voda za piće u kojoj nema mikroorganizama i supstanci, iako može da bude obojena, da ima miris ili problematičan ukus jer su u njoj rastvoreni minerali)“ i Spotify, većina njihovih intelektualnih kapaciteta je usmerena ka rešavanju jednog od najvećih problema u svetu – otpada.
Dok se svet bavi iznalaženjem održivih rešenja za upravljanje otpadom, Švedska je preduzela konkretne aktivnosti, primenjujući drastične mere upravljanja otpadom u velikim insineratorima. Kako je u Švedskoj izgrađeno 32 insineratora, Švedska je u proseku spalila 50% svog celokupnog komunalnog otpada između 2000. i 2015. godine.
Zahvaljujući njihovom velikom angažovanju oko insineratora, količina otpada koju Švedska odlaže na deponije iznosi samo 1% od ukupne količine njihovog komunalnog otpada, eliminišući na taj način štetne gasove sa efektom staklene bašte poput metana, koji ima 20 puta veće dejstvo od ugljen dioksida iz atmosfere. Pored toga, Švedska je uspela da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva, tako što energiju dobija spaljivanjem otpada. Otprilike tri tone otpada je ekvivalentno jednoj toni lož ulja, što je prilično dobar odnos imajuću u vidu da je danas otpad mnogo dostupniji od fosilnih goriva. Upravo iz tog razloga je Švedska otpad pretvorila u koristan materijal. Prodajom svojih usluga spaljivanja i uvozom otpada iz zemalja koje su spremne da plate cenu za svoje zelenije pašnjake, Švedska je napunila svoje džepove i pribavila više energije za svoje fabrike i opštinska komunalna preduzeća.
Čini se da je Švedska postala ‘obećana zemlja’ kada je upravljanje otpadom u pitanju. Čak da je to i tačno u nekom kraćem vremenskom periodu, na široj skali i u dužem vremenskom periodu, ova strategija je u suprotnosti sa osnovnim principima ‘zero waste’-a i cirkularne ekonomije.
Smanjenje reciklaže
Švedska tvrdi da je na pragu revolucije u oblasti reciklaže, ističući da oni recikliraju skoro 100% komunalnog otpada. Ali kako to može da bude tačno kada gotovo 50% svog otpada spaljuju?! Spaljivanje i reciklaža su dve potpuno različite stvari. Između 2000. i 2015. godine, Švedska je u proseku reciklirala 33% od ukupne količine svog čvrstog komunalnog otpada (isključujući kompost). Samo u 2015., Švedska je reciklirala samo 32% od ukupne količine svog čvrstog komunalnog otpada (48% ukoliko tu uračunamo i kompostiranje), što je i dalje znatno manje od predložene ciljne vrednosti za reciklažu čvrstog komunalnog otpada Evropske komisije koja iznosi 65% do 2030. godine. Švedska je sa tim procentom u 2015. bila rangirana kao šesta zemlja u Evropi po reciklaži. To možda deluje kao razlog za slavlje, ali njihov sve veći fokus na spaljivanje otpada tokom niza godina je doveo do stagnacije procenta recikliranog otpada od 2006. godine.
Zavisnost od otpada
Stagniranje stope reciklaže u Švedskoj je veoma zabrinjavajuće, jer kako spaljivanje otpada postaje sve pouzdaniji izvor energije za njih, tako raste i njihova zavisnost od otpada kao energetske sirovine i samim tim sve je manja motivacija za dostizanje boljih rezultata u reciklaži širom zemlje. U nekim slučajevima, odvojeno prikupljen otpad se spaljuje, što još više demotiviše opštine i pojedince da investiraju svoje vreme i novac u odvojeno prikupljanje otpada. Zbog toga se mnogo reciklabilnog otpada gubi spaljivanjem, čime se uništavaju potencijalne reciklabilne frakcije otpada koje bi u normalnim uslovima doprinele višim, efikasnijim stopama reciklaže i proizvodnog ciklusa.
Skup posao
Sve veća zavisnost Švedske od spaljivanja otpada radi dobijanja energije i rastuće ekonomske potrebe, nagnala ih je da nastave sa izgradnjom insineratora, koji iziskuju velike troškove i za izgradnju i za održavanje, a da ne pominjemo emisije zagađujućih materije u životnu sredinu. Prema proračunima EPA (Agencija za zaštitu životne sredine), postrojenja za insineraciju emituju 1,3 puta veće količine CO2 po MW nego postrojenja za sagorevanje uglja, a pokazalo se da emituju i mnoge druge toksične hemikalije kao što su dioksini. I mada bi se veliki deo CO2 svakako tokom godina emitovao u atmosferu iz otpada ukoliko se on ne bi tretirao, činjenica da se sve te količine CO2 emituju odjednom u atmosferu veoma je zabrinjavajuća. Sa finansijskog aspekta, analiza troškova-koristi (cost-benefit analiza) insineratora otpada koju je uradio Univerzitet Columbia je pokazala da je za njegovu izgradnju potrebno preko 100 miliona evra i negde između 3 i 7 miliona evra godišnje za održavanje. A kako bi se vratile sve te investicije, insineratori moraju da prerađuju konstantne količine otpada. Ovo predstavlja veliki problem za Švedsku jer se u velikoj meri oslanja na generisanje otpada kako bi zadovoljila svoje rastuće energetske i ekonomske potrebe, što je u suprotnosti sa ‘zero waste’ principima i samim osnovama cirkularne ekonomije.
Stvaranje dugoročnih rešenja
Weine Wiqvist, direktor Švedske asocijacije za upravljanje otpadom i reciklažu, kaže: „Naš slogan je ’Zero waste’. Mi težimo ka tome da se što manje otpada generiše i da se sav generisani otpad na neki način reciklira. Savršenstvo je teško dostići, ali je to svakako sjajna ideja.“
Nadamo se da će Švedska vremenom početi da teži većoj stopi reciklaže i smanjenju ukupne količine čvrstog komunalnog otpada, međutim, kako trenutno stvari stoje, njihove aktivnosti nisu u skladu sa ’Zero waste’ principima, iako se zvanično za to zalažu. Prema ’Zero waste’ ideologiji, cilj nije da se otpad koristi kao koristan proizvod, već da se skroz eliminiše. Sistem koji se zasniva na smanjenju otpada, ponovnoj upotrebi i reciklaži može da nas dovede do ’Zero waste’ cilja, ali samo ukoliko se ograniči spaljivanje otpada većih razmera. ENVI Komitet Evropskog parlamenta je nedavno predložio da se ukine finansijska podrška za spaljivanje mešanog čvrstog komunalnog otpada, kako bi se na taj način ograničilo spaljivanje otpada većih razmera i prioritet dao smanjenju generisanja otpada. Sada se čeka odluka Evropskog parlamenta.
Švedsko, kakav je vaš sledeći korak?
Autor: Christopher Nicastro
Izvor: https://www.zerowasteeurope.eu