Udruzenje Sredina

Projekti

Otpad je veliki problem u Evropi

OTPAD JE VELIKI PROBLEM U EVROPI … I VREME JE DA SE ZATVORI PUN KRUG

 

U 2014. godini Evropa je poslala preko 55% svog otpada na deponije i u insineratore, generišući toksične emisije koje prouzrokuju klimatske promene, zagađujući evropsku slatku i morsku vodu, uništavajući dragocene resurse i propuštajući priliku za otvaranje novih radnih mesta u sektoru popravke i ponovne upotrebe.

Ukoliko bi se resursi zadržali u materijalnom ciklusu, smanjilo stvaranje otpada tako što bi se smanjila potrošnja resursa, uveo bolji dizajn proizvoda i prevencija stvaranja otpada, omogućilo bi se stvaranje novih radnih mesta i smanjile štetne emisije. Prelaskom na cirkularnu ekonomiju be se samo u EU otvorilo 870.000 novih radnih mesta i smanjila emisija ugljenika za 414 Mt do 2030. godine.

Jačanjem EU paketa propisa u oblasti cirkularne ekonomije, sa višim ciljnim vrednostima i težištem na prevenciji stvaranja otpada, mogli bi se poboljšati resursna efikasnost i kvalitet života, smanjiti zagađenje mora i okeana otpadom i zaštititi životna sredina, čime bi se Evropa od reciklerskog društva pomerila ka pravoj cirkularnoj ekonomiji.

10 ključnih koraka da se krene ka uspostavljanju cirkularne ekonomije

  1. Uvesti konkretne mere za prevenciju otpada, tako što bi se uvele ciljne vrednosti za smanjenje stvaranja otpada do 2030. godine u poređenju sa 2013. godinom i maksimalna dozvoljena količina preostalog otpada izražena u kilogramu po stanovniku godišnje za 2030. godinu.
  2. Uvesti obavezujuću ciljnu vrednost za smanjenje otpada od hrane do 2018. godine za najmanje 30% i dati mandat Evropskoj komisiji da uspostavi zajedničku metodologiju za merenje do 2017. godine, vodeći računa da se uzme u obzir otpad od hrane duž celog lanca snabdevanja.
  3. Uspostaviti obavezujuću ciljnu vrednost za smanjenje zagađenja mora otpadom za 50% do 2025. godine, što se može delimično postići postepenim povlačenjem ambalaže koja se ne može ponovo upotrebiti i plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu.
  4. Definisati više ciljne vrednosti za reciklažu i ponovnu upotrebu: povećati ciljnu vrednost za reciklažu na 70% za ukupne količine generisanog otpada i na 80% za ambalažni otpad do 2030. godine i uvesti odvojenu ciljnu vrednost za ponovnu upotrebu; slične ciljne vrednosti već su uvedene u Flandriji, Francuskoj i Španiji i one znatno doprinose da se produži životni vek proizvoda i otvori na hiljade novih radnih mesta.
  5. Odobriti niže ciljne vrednosti za reciklažu samo onim državama članicama čije količine preostalog otpada po stanovniku godišnje budu niže od maksimalne dozvoljene količine u 2023. i 2028. godini. Takav pristup bi pospešio prevenciju otpada i odvojeno prikupljanje otpada, uzimajući u obzir da države članice kreću sa različitih početnih pozicija, i što se tiče reciklaže i što se tiče generisanja otpada.
  6. Razjasniti definiciju ‘pripreme za ponovnu upotrebu’; ako se u definiciju pripreme za ponovnu upotrebu uvrste i aktivnosti ponovne upotrebe gde nema opasnosti od nastanka otpada, time bi se samo nepotrebno opteretili mnogi tzv. ‘second-hand’ operateri koji nemaju nikakve dodirne tačke sa otpadom. Trebalo bi zadržati definiciju iz važeće Okvirne direktive o otpadu kako bi se obezbedila preciznost u pravnom smislu.
  7. Definisati ‘konačnu reciklažu’ kao tačku u kojoj se otpadni materijali efektivno prerađuju u sekundarne sirovine, koje se zatim mogu direktno reintegrisati u nove proizvode, kako bi se dobile prave stope reciklaže i omogućilo upoređivanje statističkih podataka između država članica.
  8. Obezbediti kroz produženu odgovornost proizvođača (extended producer responsibility – EPR) minimalne zahteve za prevenciju otpada kao prioritet i da se naknade određuju na osnovu toga kakav je uticaj na životnu sredinu tih proizvoda, uključujući tu njihov životni vek, mogućnost da se poprave, da ne sadrže toksične sastojke, da se mogu reciklirati, a sve to kako bi se dao prioritet aktivnostima u gornjem delu hijerarhije upravljanja otpadom.
  9. Obavezati države članice da odvojeno prikupljaju sav reciklabilni otpad i da obezbede prikupljanje bio-otpada na izvoru, i da se izbriše izraz – tamo gde je to tehnički, ekonomski i ekološki moguće.
  10. Uvesti zabranu spaljivanja netretiranog otpada, kao što je to uvedeno za odlaganje na deponije, i ojačati sprovođenje obe zabrane.

Izvor: EEB