UGALJ ZA BOŽIĆ – KO JE BIO NEVALJAO, A KO DOBAR?
Nikada ranije se nije toliko pričalo i radilo na ostvarivanju cilja – Evropa bez uglja, ali nisu se baš svi u EU u 2021. godini ponašali u skladu sa tim ciljem …
Približava nam se Božić i Deda Mraz se sprema da krene na svoj put oko sveta kako bi razdelio poklone …. i grumenje uglja.
Postoji dobar razloga zašto je Deda Mraz odabrao da svima koji su bili nevaljali u prethodnoj godini umesto poklona stavi grumen prljavog uglja u njihovu Božićnu čarapu. Sagorevanjem uglja emituje se ogromna količina gasova sa efektom staklene bašte, što znatno doprinosi klimatskoj krizi. Pored toga, emituju se i brojne toksične supstance koje zagađuju vazduh, zemljište i vode.
Sve što želim za Božić je EU bez uglja
Evropska unija bi trebala, ukoliko želi da ispuni svoju obavezu da realizuje ciljeve Pariskog dogovora o ograničavanju globalnog zagrevanja do 1.5°C, kao i da ispuni svoje obećanje o dostizanju nultog zagađenja u sklopu Evropskog zelenog ugovora, da izbaci iz upotrebe ugalj do 2030. godine.
Kako sve više dolaze do izražaja štetni efekti uglja na zdravlje ljudi i planetu, a profitabilnost ovog sektora nastavlja da opada, Evropa bez uglja sve brže postaje neizbežna realnost – ali neke države i institucije i dalje nerado pristaju da se odreknu uglja.
On sastavlja listu, i dva puta je proverava …
I dok Deda Mraz tovari svoje saonice (koje se napajaju na obnovljuvu energiju irvasa), META je dobio ekskluzivan uvid u kopiju tog jako značajnog spiska – ko je bio dobar, a ko loš u protekloj godini. Pročitajte ko se našao na kojoj listi.
Lista onih koji su bili dobri
Portugal
Portugal je postao četvrta država članica EU koja je otpisala upotrebu uglja, zatvorivši u novembru svoje poslednje postrojenje za proizvodnju uglja. Time se Portugal pridružio klubu koji više ne koristi ugalj zajedno sa Belgijom, koja je prestala sa proizvodnjom uglja 2016. godine, kao i Austrijom i Švedskom koje su ugalj izbacile iz upotrebe 2020. godine.
Nemačka
Nova Nemačka Vlada je krenula sa radom u decembru, kada su vođe partija koje je formiraju – SDP, Zeleni i FDP, predstavile svoj plan koji obuhvata i ubrzano izbacivanje uglja iz upotrebe u „idealnom slučaju“ do 2030. godine. Ovo je znatno skraćenje roka u odnosu na prethodni koji je bio 2038. godina, čime ova najveća država članica EU i jedan od najvećih potrošača uglja šalje nedvosmislenu poruku ostalim državama EU o važnosti ovog pitanja.
Međutim, prisustvo Nemačke na ovoj listi je prilično diskutabilna – uprkos velikim očekivanjima, koalicioni dogovor nije postignut o drugim važnim klimatskim pitanjima, kao što je prestanak upotrebe prirodnog gasa do 2035. godine, čime je ugroženo dostizanje klimatskih ciljeva, a građani će snositi posledice variranja cena ovog energenta.
Grčka
Realnost visokih cena ugljenika je dovela Grčku do toga da se oprosti od uglja 3 godine ranije od planiranog – 2025. godine, kada je planirano zatvaranje poslednjeg postrojenja za proizvodnju lignita. Grčka će se pridružiti ostalim državama poput Mađarske, Irske i Italije koje planiraju prestanak upotrebe uglja do 2025. godine, dok će Francuska to učiniti već u 2022. godini.
Lista neposlušnih
Poljska
Poljska drži čelnu poziciju na listi „neposlušnih“ konzumenata uglja u 2021. godini, držeći se svog ranije postavljenog roka do 2049. godine za prestanak upotrebe uglja. Oni su zadržali ovaj cilj čak i posle skandala na globalnoj sceni kada se Poljska na ovogodišnjem COP26 u Glazgovu povukla samo nekoliko sati nakon potpisivanja međunarodne obaveze o izbacivanju uglja iz upotrebe.
U međuvremenu, ozloglašeni rudnik Turów na Poljskoj granci sa Češkom Republikom i Nemačkom i dalje nastavlja sa radom, iako je Evropski sud pravde presudio da operacije u ovom rudniku moraju da se zaustave kako bi se sprečilo nepovratno oštećenje životne sredine. Vrhovni sud EU je odredio Poljskoj da plati kaznu u iznosu od 500.000 € Evropskoj komisiji za svaki dan rada rudnika – ogroman novac koji bi bilo mnogo bolje uložiti na iznalaženje rešenja za prelazak cele Turów oblasti na neki održiviji vid energije.
Bugarska
Odmah za petama Poljskoj na ovoj listi „neposlušnih“ po korišćenju uglja je Bugarska, koja nastavlja da odugovlači sa planovima za prestanak upotrebe uglja, i koja je izložila svoje planove o prestanku njegove upotrebe u periodu 2038. – 2040. u Planu za oporavak posle pandemije koji je dostavila Evropskoj komisiji.
Industrija uglja u državama članicama je na ivici kolapsa i velike količine para koje bi trebalo da se u nju ulože kako bi se uskladile sa standardima emisija u EU će se umesto toga ulagati za neke druge bolje namene, kao što su investicije u obnovljive izvore energije i reobuku radnika iz ove industrije.
Održati zamah
2021. godina je zabeležila značajne pomake na putu ka ostvarivanju cilja – Evropa bez uglja, sa velikim porastom cena ugljenika i upotrebe obnovljivih izvora, visoko postavljenim ciljevima za emisije i neumornim nastojanjima civilnog društva i građana da se pogura ovaj proces ka napred.
Na globalnom frontu, COP26 je bio u velikoj meri fokusiran na odbacivanju upotrebe uglja, a Glazgovski klimatski pakt je prvi međunarodni sporazum koji je obuhvatio ugalj i druga fosilna goriva.
Biće od ključnog značaja da se održi ovaj zamah i u 2022. godini: ukoliko EU ne želi da se nađe na listi „nevaljalaca“, onda treba da obezbedi pravedni i zelen prelazak sa uglja na neke obnovljive izvore energije, izbegavajući njegovu zamenu prirodnim gasom koji nije u saglasnosti sa ciljem za dostizanje klimatske neutralnosti. Jer niko ne zaslužuje da dobije ugalj za Božić – ili u bilo koje drugo doba godine.
Autor teksta: SAMUEL GREGORY-MANNING
Izvor: META – THE NEWS CHANNEL OF THE EUROPEAN ENVIRONMENTAL BUREAU